Predstava “Šarlota Kasteli”, po motivima drame “Gospoda Glembajevi” (u adaptaciji i režiji Branislava Mićunovića), premijerno je izvedena na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta.
Ovog puta u fokusu će biti Šarlota, oko koje će se “vrteti” svi ostali piščevi likovi. Ali neće to biti samo Glembajevi, reditelj je u svoje čitanje Krležine junakinje i drame uneo i ostala dela (“U Agoniji” i “Leda”), kao i njegovu prozu, poeziju, eseje.
– Šarlota je slojevita i inspirativna, zrno iz koga sve počinje, s biografijom od siromašne devojčice do samog vrha društva – ističe Isidora Simijonović, koja igra naslovnu ulogu. – S druge strane, Mićunović je veoma vešto i hrabro ukomponovao i druga Krležina dela u predstavu, a mi smo se trudili da zadržimo piščev jezik i govor, ali i da njegovo delo “prepoznamo” u našem vremenu.
Reditelj Mićunović ističe da je Krleža, i posle gotovo sto godina od nastanka drame (1929), “ogromna persona” čija aktuelnost ne prolazi.
– Čovek se, u međuvremenu, nije mnogo promenio, ostale su iste teme. Mada, neće to biti onakvi “Glembajevi” kakvi su već viđeni na našim scenama. Šarlota Kasteli je u promiskuitetnoj vezi s velikim brojem lica koja se kreću oko nje i to se da izvući iz drame. U tom smislu nisam ništa “dodovao” što Krleža već nije rekao. Prirodno je da gradeći ovaj lik osluškujete i sve te erotsko-psihološke vibracije. Šarlota ukazuje na poziciju žene danas, juče, sutra. U našoj predstavi je ova žena, obeležena problematičnim moralom, u suštini mnogo iskrenija i etičnija od svog okruženja koje je ravnodušno, ogrezlo u apatiji, ubistvu, krvi.
Dramaturg Dragana Tripković kaže da su bili vođeni preciznom rukom reditelja:
– Prolazili smo kroz nepregledan prostor Krležinih načina na koji je posmatrao ženu, pisao o njoj, ne samo u “Glembajevima” nego i drugim delima – “Vučjak”, “Adam i Eva”, “Kristofor Kolumbo”… Mićunović je od početka imao jasan zadatak da Krležino delo komunicira sa savremenim trenutkom.
U ovakvom čitanju Krleže, kako je rekao Mićunović, našao je sličnosti sa skandinavskom dramaturgijom (Strindbergom i Ibzenom) u čijim dramama je često žena u fokusu, njen položaj i limiti koje društvo nameće.
Čovek se nije promenio, teme su ostale iste
Reditelj ističe da je Krleža ogromna persona, kao i da posle 100 godina od njegovih drama, eseja i romana, to je jednako aktuelno kao i danas.
– Čovek se nije mnogo promenio, ostale su iste teme – rekao je Mićunović.
Uz Isidoru Simijonović, u predstavi igraju Marko Gvero, Andrija Kuzmanović, Dunja Stojanović, Pavle Pekić, Milan Zarić, Amar Ćorović i Danijel Sič. Scenograf je Aleksandar Denić, kostimograf Tatjana Radišić, kompozitor Stefan Ćirić, scenski govor potpisuje Radovan Knežević, a scenski pokret Marija Milenković.
