Nedavno je u Gamzigradskoj Banji sedmi put održana kulturno-umetnička i turistička manifestacija Dani Gamzigradske Banje. U bogatom kulturno-umetničkom programu koji je priređen na sportskom terenu Specijalne bolnice za rehabilitaciju, nastupila su društva iz Zvezdana, Šljivara, Velikog Izvora, Rgotine i Gamzigrada. Veliki broj meštana i gostiju uživao je u programu koji je počeo defileom učesnika kroz centar banje, a zatim i zajedničkim kolom svih učesnika. Prethodno je tokom dana kuvana riblja čorba, a priređena je i izložba tradicionalne trpeze. Uveče je posle nastupa folklornih ansambala izabrana i lepotica manifestacije.
Ono što je bilo upečatljivo svim posetiocima jeste da su u svim ansamblima koji su zaigrali pred publikom bili izuzetno mladi folkloraši. To potvrđuju Teodora Simonović i Nikola Golubović iz Gamzigrada.
– Folklorom se bavim od svoje sedme godine, znači negde oko 15 godina. Mnogo mi je drago što igram u folkloru i što se družim sa vršnjacima. Najviše volim da igram vlaške koreografije, a bio sam sa folklorom u Makedoniji i Bugarskoj i svim okolnim selima – kaže Nikola Golubović iz Gamzigrada.
Teodora Simonović je članica KUD Gamzigrad desetak godina.
– Igram negde od svoje dvanaeste godine. Uglavnom igramo samo vlaške koreografije iz našeg kraja. Volim folklor i igraću dok god mogu, verovatno i posle udaje. Naše udruženje postoji godinama sa kratkim pauzama, a eto sada igramo već tri godine uzastopno i nadam se da je krenulo lepo i bez prekida – kaže Teodora.
I ostala društva su imala mlade igrače i u svakom ansamblu se izdvojio neki par, na primer Katarina Jotović i Jovan Jovanović iz Velikog Izvora, Danilo Goranović i Maša Radinković iz Rgotine, Jovan i Danina iz Šljivara, Tamara i Marko iz Zvezdana.
Nikola Antonijević, predsednik KUD Romulijana iz Gamzigrada je prezadovoljan gostoprimstvom domaćina.
– Naše selo Gamzigrad ima veoma lepu saradnju sa komšijama iz MZ Gamzigradska Banja i svake godine učestvujemo na ovoj kulturnoj manifestaciji. Doveli smo decu da se druže i igraju sa vršnjacima iz drugih sela u Timočkoj Krajini i da se malo udalje od telefona i kompjutera. Veoma smo lepo primljeni ovde u Gamzigradskoj Banji i prezadovoljan sam gostoprimstvom domaćina – izjavio je Nikola Antonijević, predsednik KUD Romulijana iz Gamzigrada.
Organizator i pokrovitelj manifestacije je Grad Zaječar, a u realizaciji pored Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine Centar za kulturu “Zoran Radmilović”, učestvuju Turistička organizacija Zaječara, Specijalna bolnica za rehabilitaciju Gamzigrad iz Gamzigradske Banje i Mesna zajednica Gamzigradska Banja.
Sara je najlepša
I ove godine, kao i prethodnih šest, birana je lepotica Gamzigradske Banje. Titula najlepše ove godine je pripala Sari Golubović, za prvu pratilju je proglašena Lena Prvulović, a za drugu pratilju Katarina Dojčinović.
Nasledile recept
Prvo mesto u kuvanju riblje čorbe osvojila je Ljiljana Pajkić sa ekipom Šljivar iz istoimenog sela, drugo mesto zauzela je ekipa Romula iz Gamzigrada, a treće mesto je pripalo Zorici Simonović, članici Udruženja penzionera iz Zaječara.
– Koristile smo recept koji smo nasledile od majki i dodale nešto još svog materijala. Pored ribe, u čorbu idu paprika, šargarepa, luk i praziluk. Prvo smo dinstale luk i povrće, očistile ribu od kožice i dodale je u čorbu. Potrebno je oko dva sata da bi se skuvala dobra i ukusna čorba. Učestvovale smo do sada na šest manifestacija i osvojile smo tri puta nagrade. Prvenstveno dolazimo zbog druženja, a ne zbog takmičenja, čak i da nismo pobedile nama je to užitak da nastupamo po raznim manifestacijama i da se međusobno družimo – rekla je Ljiljana Pajkić iz Šljivara.
Valentina Jovanović je jedna od učesnica u spremanju riblje čorbe i član Udruženja “Nikola Pašić” iz Zaječara. Ona nam otkriva i neke kulinarske detalje.
– Nije neka tajna da što ima više vrsta riba čorba je bolja. Takođe idu začini: peršun, celer, biber, beli luk, paprika i tako, i sve što se duže kuva, bolja je čorba. Na kotliću treba da ima sedam reda i tada je dobra čorba. Idem svuda na takmičenja, bila sam u Velikom Izvoru i svim okolnim selima, dobijala sam prve nagrade, druge i treće, sve zavisi šta se kuva. Kuvam i gulaš i jagnjeću čorbu, sarmu i pasulj – izjavila je Valentina.
Medonosna godina
Dragoslav Vasiljević, vredni pčelar iz Crnomasnice izložio je svoje proizvode.
– Član Saveza pčelara sam od 1981. godine i imam 255 registrovanih košnica. Ovom godinom sam veoma zadovoljan jer sam izvadio šumski i livadski med u zadovoljavajućim količinama. Prošla i pretprošla godina su bile loša, a ova je baš bila medonosna. Imam bagremov med, livadski i šumski. Šumski med se javlja na svakih pet, šest godina, nema ga mnogo. Posao oko košnica je prilično težak i umno i fizički, ko ne veruje neka se bavi pčelarstvom, pa će da vidi koliko je zahtevan posao. Samo da znate nije slučajno poznata izreka da jedino pčelarima med nije sladak – kaže Dragoslav.
