Magdalena Sofija Petrović (14) iz Frankfurta je trenutno naš najveći fudbalski talenat u srpskoj dijaspori za devojčice uzrasta do 15 godina. Potvrda za ovu konstataciju stigla je direktno od Fudbalskog saveza Srbije, kada se našla na spisku kormilara Aleksandra Petrovića, među najboljim fudbalerkama Srbije do 15 godina.
Selektor razvojne selekcije Srbije je među 20 odabranih fudbalerki za razvojni turnir u Staroj Pazovi na kome su učestvovale reprezentacije Slovačke, Finske i Češke uvrstio i Magdalenu, trenutno članicu TSG Hofenhajm. Petrovićeva je jedina devojčica iz dijaspore koja se našla u Staroj Pazovi, uz to, ponela i kapitensku traku.
“Vesti” su imale mogućnost da sa mladom fudbalerkom razgovaraju i pred polazak na turnir, ali i posle uspeha koje su devojčice zabeležile, zauzevši prvo mesto u izuzetno jakoj konkurenciji.
Pre nego što je otišla za Beograd, Magdalena se radovala susretu sa selektorom Aleksandrom Petrovićem (sa kojim nije u srodstvu) i sa vršnjakinjama, iako se samo nekoliko dana pre toga vratila iz Srbije. Naime, ona je nedavno imala mogućnost da se odluči da li će zaigrati za nemačku ili srpsku reprezentaciju. Na radost ljudi u Srbiji odlučila je da ponese dres sa državnim grbom zemlje odakle su joj koreni.
– Odlučila sam da igram za Srbiju jer su tu ljudi mnogo opušteniji i ljubazniji sa decom. Prihvatili su me od prvog dana, kao da sam tamo odrasla. Kod Nemaca je to drugačije, veliki je pritisak i disciplina na treninzima. Za mene je to previše profesionalno, dok je u Srbiji cela atmosfera opuštenija – priča Magdalena u razgovoru za “Vesti”.
Deo razgovor sa mladom fudbalerkom vođen je u Frankfurtu, odmah posle treninga gde je trenirala sa dečacima na stadionu SG Rot – Vajs. Bila je jedina devojčica.
– Počela sam da igram fudbal kada sam imala pet godina u FK Viktorija Projzen Frankfurt. Igrala sam za Ajntraht Frankfurt dve godine, a onda sam prešla u Hofenhajm. Sada treniram sa dečacima u SG Rot – Vajs, jer imamo takav dogovor sa Hofenhajmom, gde sam naišla na vrlo prijatnu atmosferu.
Naša sagovornica je klasična “desetka”.
– Igram u napadu, ali mogu da odgovorim zadacima u sredini i da nosim šesticu na dresu.
Poziv selektora Petrovića Magdalena je čekala sa nestrpljenjem.
– Ranije sam u Srbiji bila na raznim kampovima i tada sam upoznala mnoge drugarice koje igraju fudbal. Tada sam već pomalo igrala u grupama koje su bile nešto bolje, pa sam verovatno zbog toga pozvana i za reprezentaciju. Trenutno sam više na treninzima i na selekcijama, nego na pravim utakmicama, ali će se to uskoro promeniti.
Takmičenje u Srbiji završeno je na najlepši način. Srbija je bila prva na razvojnom turniru. Dve pobede i remi, odnosno trijumf posle penala, bili su dovoljni da se srpske pionirke nađu na vrhu.
– Bilo je neverovatno! Divni ljudi, divan stručni štab, devojke, neverovatan tim. Imam samo reči hvale. Nema nijedne negativne stavke. Odnos trenera i devojaka je neverovatan. Za ovo se živi – uzbuđeno je ponavljala Magdalena po povratku iz Srbije.
Predvodnica ste jedne, čini se, kvalitetne generacije devojaka.
– Odlično sam se uklopila. Uz to, učim jezik. Razumem srpski u potpunosti, ali ga malo slabije govorim. I to će se popraviti. Ponosna sam što sam dobila kapitensku traku. Ne kajem se što sam odlučila da igram za Srbiju – jasna je Magdalena Sofija Petrović.
Majka bivša reprezentativka
Magdalena je poreklom iz sportske porodice. Njena mama Natalija Petrović je bivša džudiskinja i nekadašnja reprezentativka SFR Jugoslavije.
– Takmičila sam se devedesetih godina za reprezentaciju SFR Jugoslavije. Učestvovala sam na svetskim prvenstvima 1991. godine u Barseloni i 1993. u Hamiltonu, u Kanadi. Zbog tadašnje političke situacije i sankcija, takmičili smo se pod belom zastavom (IEA). Oba puta sam zauzela peto mesto. Za mene je bila velika čast da budem reprezentativka iako smo bili, kao savez, najmanji i najsiromašniji. Međutim, najlepše smo se družili, što je specifično za naš narod. Moj otac, Slobodan Kresojević je bio trener u Ajntrahtu u Frankfurtu, a i moj brat koji se takođe zove Slobodan Kresojević je bio profesionalni fudbaler, isto u Ajntrahtu, i čak je bio pozvan da igra za reprezentaciju kada je Santrač bio selektor, ali je zbog povrede morao ranije da završi fudbalsku karijeru – otkriva mama Natalija.
Mislim da bi Magdalena najradije ostala u Beogradu
Majka Natalija je bila verni navijač “orlica” na turniru u Staroj Pazovi. Ispratila je sve mečeve…
– Kada vidim kako one slave, srce mi je puno. Toliko su svi dragi. Trener, stručni štab, koliko su brižni, ne mogu vam opisati. Kako su igrale, kako su slavile… Kao da se znaju sto godina. Mislim da bi Magdalena najradije ostala u Beogradu, puna je utisaka – ne krije oduševljenje Natalija.
Hoću u Barselonu
Iako devojčica, Petrovićeva već ima velike snove…
– Želim da nastavim da treniram i da se profesionalno bavim fudbalom, da zaigram za Barselonu i da jednoga dana potpišem ugovor sa Najkom (Nike).
