Dušan Ilić iz Instituta za evropske studije ocenjuje za Kosovo onlajn da se razdvajanjem pregovora Severne Makedonije i Albanije šalje poruka ostalim zemljama u regionu da nikada neće postati članice Evropske unije, “u ovakvim granicama ili u ovakvim geopolitičkim okolnostima”.
Kako ističe, ova odluka se već neko vreme “kuvala” u Briselu i moglo je da se pretpostavi da će doći do razdvajanja pregovora i to iz više razloga.
– Prvi razlog je politička situacija, prevashodno u Severnoj Makedoniji. Tamo je došlo do preokreta na poslednjim izborima. Međutim, to je samo jedan dobar izgovor briselskoj nomenklaturi da razdvoji pregovore Albanije i Severne Makedonije. Navodni razlog za razdvajanje pregovora je to što Skoplje nije izvršilo promenu najvišeg pravnog akta po drugi put u poslednjih nekoliko godina, pošto su oni već menjali ustav kad su menjali ime svoje države – navodi Ilić.
On podseća da je i Bugarska u pregovaračkom procesu podnela kao uslov da se bugarska nacionalna manjina prizna u Severnoj Makedoniji i da postane ustavna kategorija, što je, dodaje, Skoplje odbilo zbog reciprociteta, jer ni Bugarska ne priznaje makedonsku nacionalnu manjinu.
Time Skoplje, kako ističe, svakako krši evropsku Konvenciju o ljudskim pravima i manjinska prava oko tri i po hiljade Bugara, koliko ih je bilo zvanično na poslednjem popisu u Severnoj Makedoniji.
– Međutim, takve iste članove Evropske konvencije krši i Bugarska, koja je već članica Evropske unije, a obe su članice Saveta Evrope iz koga je konkretno Rusija suspendovana, zbog znamo već kojih razloga. A najstrašnije od svega je što je i Albanija član Saveta Evrope i to je postala još u vreme dok je na snazi bio zakon gde niste mogli da imate manjinsko ime i prezime u isto vreme, nego ste morali da imate barem albansko ime ili barem albansko prezime. I ako to nije kršenje osnovnih članova, osnovnih odredbi evropske Konvencije o ljudskim pravima i drugih pratećih konvencija o zaštiti manjina, onda ne znam šta je – kaže Ilić.
On ocenjuje da Brisel “žmuri na oba oka” kada se radi o kršenju prava nacionalnih manjina u Albaniji”, i to najviše srpske nacionalne manjine, koja je tamo “svedena na statističku grešku”.
– Podsetio bih da je Albanija nekada bila većinski srpska zemlja u srednjem veku. Međutim, danas je Srba po ovom najnovijem popisu, navodno, svega nekoliko stotina, dok se volšebno pojavilo nekih 7.500 Bugara. Međutim, Albanija ni dan danas, ni prema jednoj nacionalnoj manjini, ni prema grčkoj, ni prema makedonskoj, ni prema srpskoj, romskoj, vlaškoj i tako dalje, odnosno cincarskoj, nema tretman koji je predviđen i evropskom Konvencijom o ljudskim pravima i drugim pratećim konvencijama. Pa to nije bila nikakva prepreka da, evo, 15. oktobra, kako je najavljeno, se otvori ovaj prvi klaster – navodi naš sagovornik.
S druge strane, Severna Makedonija je, po njegovim rečima, dosta poodmakla u kulturi negovanja manjinskih prava – naravno, izuzimajući prava Srba, koja se ni tamo ne poštuju već decenijama.
– To iz Brisela nije prepoznato i mislim da se radi o čistim političkim ucenama, s jedne strane. S druge strane, nije problem samo ulaska Bugara kao kategorije u najviši pravni akt Severne Makedonije. Ima tu još nekoliko manjina koje bi u tom istom paketu trebalo da budu pravno prepoznate kao ustavna kategorija. Mislim da su i Hrvati među njima i to je, da kažemo, nešto što se potpuno izuzima iz tih polemika o pristupnim pregovorima Severne Makedonije EU, imajući u vidu da je, na primer hrvatska nacionalna manjina takođe trebalo da bude prepoznata. Međutim, Zagreb nije pritiskao Skoplje u tom pogledu, kao Sofija – objašnjava Ilić.
Dodaje da što se tiče ostalih zemalja u regionu, njima se na ovaj način šalje poruka da nikada neće postati članice Evropske unije, “u ovakvim granicama ili u ovakvim geopolitičkim okolnostima”.
– Severna Makedonija je pravi primer. To je zemlja koja je sve dala, koja je promenila ime, koja je promenila identitet više puta, koja je ušla u Nato, koja je, naravno, uvela sankcije Rusiji, priznala takozvano Kosovo i čak i ona je imala nekoliko izručenih Haškom tribunalu, tih severnomakedonskih oficira vojske i policije koji su gušili albansku pobunu 2001. Ali to ništa nije promenilo i Severna Makedonija nikada, po mojom mišljenju, neće ući kao samostalna, celovita država u EU jer da je neko hteo, ona bi barem započela pristupne pregovore – zaključuje Ilić.
Poruka “nama ostalima” je da bez obzira koliko ustupaka budemo davali i bez obzira koliko budemo kooperativni – naše mesto nije u EU, ističe naš sagovornik.
– Nadam se da će naše političke elite, i kulturne, i duhovne, i sve druge, da shvate tu poruku i da razmišljaju o alternativi – upozorava.
