Možda mislite da su određene stvari koje primenjujete u vaspitanju deteta dobre, ali šta se zapravo krije iza njih?
Znate ono kad vam dete kaže “Neću!” i vi poludite? E, pa takvo jednako odlučno neću treba da kažete za neke tehnike koje u svom roditeljstvu sigurno koristite. To su neke tehnike i strategije koje su možda bile na vašem spisku stvari koje “nikada nećete raditi”, ali – onda postanete roditelj. Izvukli smo 6 takvih strategija koje savetnica za roditelje Ejmi Mekridi preporučuje da izbegavate, a izbegava ih i sama.
To su sve tehnike koje u suštini loše. Naravno da ne misli nijedan roditelj loše detetu kad to radi, ali ove tehnike ne pomažu baš u ostvarivanju onoga što roditelj zapravo želi time da postigne. Nekad ćete izgovoriti “Nemoj” ili “Moraš” rečenicu, ali možemo se barem potruditi da to izbegnemo.
1. Nikad nemojte plaćati obavljanje poslova
Zar ne bi bilo divno kada bi vama neko platio za pranje sudova? Ili za usisavanje? A zamislite čak da vam plate za svaki obrok! Tako se osećaju deca kad im platite za obavljanje nekog posla. Nije loše, zar ne? No, razmislite malo o drugoj strani. Time im zapravo štetite u smislu da narušavate njihovu radnu etiku. Odnosno na taj način dete odraste misleći da je jedini način da obavlja kućne poslove – uz plaćanje. To nije ono što želimo. Mi želimo da dete shvati da može i želi da nam pomogne, da jednostavno treba da odradi neke poslove i da tu nema izbegavanja niti to zavisi od dobre volje, te da je to stvar odgovornosti i istrajnosti. To je nešto što je timski rad na neki način i to se mora odraditi.
2. Nikad ne stavljajte decu u “tajm-aut”
Tajm-aut je popularna tehnika – isključivanja deteta zbog neprimerenog ponašanja, odnosno slanja deteta u ćošak ili na stolicu za “zločeste”. Svaki efkasan postupak disciplinovanja deteta treba da odradi posao tako da se zadrži snažna povezanost između deteta i roditelja, a ova tehnika to ne čini. Ako dete samo pošaljete u ćošak, to neće rešiti problem, a vaša će veza biti narušena. Osim toga, tehnika tajm-uta deci daje do znanja da su – loša. A kad se dete oseća kao da je loše, onda počinje tako i da se ponaša, umesto da uči nova, pozitivna ponašanja. Deca najbolje uče kad je veza između njih i roditelja snažna i sigurna. Kad se dete loše ponaša, onda je najdelotvornije biti u trenutku prisutan, pomoći im da se umire i ispraviti ponašanje u budućnosti.
3. Nikad ne “lepite” deci etikete
Roditelji uvek deci prilepe neku etiketu koja je često nepromenljiva – pametno malo, lepotica, pomagač, divlja… Nećete verovati, ali čak ni one pozitivne oznake ili etikete nisu dobra stvar. Te etikete uvek podstiču poređenje i takmičenje između dece. Kad je jedno dete sportista, onda se sva druga oko njega osećaju kao da nisu baš sposobni za sport. Kad jedno dete pozovemo za svog pomagača da nam uskoči s nečim, drugi gube priliku da i njima poraste samopouzdanje i da su vam potrebni. Ovakvim etiketama, ma kakve one bile, decu stavljamo u kategorije. Ako je neko dete “izbirljivo” što se tiče hrane, teško će i probati novu hranu jer – to nije za njih. Dete koje “ima smisao za muziku” možda neće hteti da se oproba u sportu jer to nije za njih.
Na kraju krajeva, ovakve etikete deci zapravo govore da ne treba ni da se trude da budu dobri u nečemu drugom, ali ni u tome u čemu su dobri – jer su odlični.
4. Nikad ne terajte dete da pojede sve s tanjira pre deserta
Slatkiši treba da budu ponuđeni bez obzira na jelo. Ako ih jedu svi, onda jede i dete. Ne govorimo da je stvar u tome da se slatkiši moraju jesti, nego o tome da bilo kakvo prisiljavanje na jelo ne stvara dobre temelje za pozitivno hranjenje i jelo će uvek postati borba. Tako se zapravo zdravo hranjenje stavlja u drugi plan i povećava se napetost između roditelja i dece. Isto tako, ni pomisao da je desert nagrada za konzumiranje “manje fine” ili “manje poželjne” hrane nije dobra. Ne želimo da dete odraste misleći da blitva nije fina, ali je moramo pojesti da bismo dobili desert.
5. Nikad nemojte udariti dete po guzi
Mnogim roditeljima je ovo ipak poslednje za čim posežu, kad više ne znaju šta bi, a moraju i žele da postignu cilj. Međutim, brojna su istraživanja pokazala da svaki takav događaj zapravo povećava agresivnosti kod deteta, podstiče laganje i izbegavanje kazne, te narušava odnos roditelja i deteta. Udarac po guzi će možda zaustaviti ponašanje deteta u trenutku, ali neće rešiti problem ni približno. A tu je još jedno pravilo, koje nije među ovih 5, ali je vrlo, vrlo važno.
6. Nikad nemojte biti prestrogi prema sebi
Niko nije savršen. Međutim, ako se svesno trudite da izbegavate ove strategije koje nikako ne pomažu, to će već biti jedan važan korak napred prema vaspitanju neverovatnog i nesavršenog deteta koje obožavate. I to je ono što želite.
