U Loznici je održan 12. regionalni sajam meda, a na šetalištu ispred Vukovog doma kulture okupilo se dvadesetak proizvođača meda. Lozničani su sva tri dana mogli da razgledaju i pazare razne pčelinje proizvode, ali i proizvode tridesetak izlagača etno-bazara koji su doneli raznorazne zimnice, ajvare, džemove, slatko, sokove, likere, rakije, kompote i ostale đakonije. Moglo se ponovo od nekih pčelara čuti da se proizvodi puno meda, ali da je on u našem jelovniku zastupljen mnogo manje nego što bi to bilo poželjno za zdravlje.
Dragan Radičević, predsednik lozničkog Pčelarskog društva, ističe da Turistička organizacija grada Loznice (TOGL) i Grad podržavaju ovu manifestaciju koja neprekidno traje već 12 godina i stalno jača. Osim ovdašnjih došli su i pčelari iz susednog Krupnja, ali i Šapca i Osečine pa skup ima regionalni karakter.
– Ovogodišnja ponuda je bogata, iako pčelari beleže skromnu godinu, zato što su oni dobri domaćini i imaju zalihe od prethodnih. Za pčelare je ovo teška godina, sa kišnim prolećem, sušom i vrelim letom. Najviše je kao i svake godine unazad dala paša uljane repice i suncokreta, sve ostalo bilo je polovično, paša lipe je omanula, a u ovom kraju prinosi bagremovog meda bili su vrlo skromni. Zbog svega toga pčele u zimu ulaze mnogo ogoljene i od toga kakva bude zima mnogo zavisi čime ćemo naredne godine raspolagati – kazao je on i istakao da je cena meda i na ovom sajmu 1.000 dinara.
Radičević kaže da Pčelarsko društvo Loznice ima 75 članova, a da je u lozničkom kraju oko 300 registrovanih pčelara i oko 180.000 košnica. To je, kako procenjuje, za ovaj grad kad su prirodni resursi u pitanju maksimum broja košnica, i naglašava da u “pčelarstvu nema svaštarenja, morate da mu se posvetite do kraja”.
Snežana Perić, direktorka TOGL, kaže da su ponosni na Pčelarsko društvo koje na manifestaciji okuplja kolege iz drugih gradova kako bi ona imala regionalni karakter i naglašava da je za izlagače ona besplatna.
Na Sajmu meda bio je i Milan Petković, sa 72 godine jedan od najstarijih lozničkih pčelara, koji ima oko 200 košnica.
– Nije bila dobra godina, ali navikli smo da ima dobrih i ne tako dobrih godina za nas pčelare. Ko ozbiljno želi da se bavi pčelarstvom mora da seli košnice, znači da ima kamione za transport i onda se zna, lipova paša na Frušku goru, suncokret u Srem, ako hoće da ima prinos. Ovaj Sajam meda je prilika da ljudi na jednom mestu dođu do kvalitetnog meda, ali i drugih pčelinjih proizvoda – kaže on.
Tokom tri dana trajanja sajma u Cvijićevoj ova ulica bila je sigurno najslađa u regionu, a mnogi su iskoristili priliku da kupe kvalitetan med i barem tako zaslade život. Možda još nisu potekli med i mleko, ali je Loznica imala medene dane na kraju septembra.
Posvećeni pčelarstvu
Na drugom štandu nalazi se Pčelinjak Grujić iz Lozničkog Polja, a pored tegli meda naslonjene medalje, zlatne i srebrne, priznanja sa međunarodnih takmičenja.
– To je potvrda kvaliteta onoga što mi radimo, a priznanja smo dobijali za bagremov, šumski i ostali med. Pčelarstvom se bavimo suprug Milan i ja, imamo pčelinjak u Jadranskoj Lešnici, nedaleko od Loznice, a pčele selimo na pašu, od repice do suncokreta. Nije lako, cena meda je treću godinu ista, 1.000 dinara, što je nekima skupo. Od pčelarstva živimo i tome smo se potpuno posvetili – kaže Olga Grujić dok mušterijama objašnjava značaj propolisa.
Preventiva
Jedan pčelar objašnjava zainteresovanom kupcu da med treba koristiti kao preventivu kad je čovek zdrav. Savetuje da se ujutru uzme kašičica meda sa vodom, ili čajem, uz jabukovo sirće i da to ima blagotvorno dejstvo na organizam.
– Svake godine dolazim na Sajam meda jer znam da ću ovde naći pravi med. Poznajem pčelare, znam da rade kako treba i da će ono što ovde uzmem, propolis, polen, razne mešavine meda i suvog voća, biti zdravo, kvalitetno i dobro za moje unuke kojima uglavnom to dajem – kaže jedna starija Lozničanka koja pazari med i još po nešto.
