Reditelj i scenarista Ognjen Sviličić, tri godine zaredom, selektor je Glavnog takmičarskog programa Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije. Za 17. LIFFE, on je odabrao 10 ostvarenja iz regiona: srpska ostvarenja ‘ ‘Lost country” Vladimira Perišića, “Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića i “78 dana” Emilije Gašić, slovenačke filmove “Pero” Damjana Kozolea i “Uzor” Nejca Gazvode, hrvatska ostvarenja “Samo kad se smijem” Vanje Juranić i “Svetu obitelj” Vlatke Vorkapić, crnogorski film “Živi i zdravi” Ivana Marinovića, bosanskohercegovački “Ekskurzija” Une Gunjak i severnomakedonski film “Domaćinstvo za početnike” Gorana Stolevskog.
– Osnovni kriterijum po kojem uvek biram filmove za ovaj festival je želja da publika pogleda najbolje filmove iz bivše Jugoslavije. Dakle, ideja je da na jednom mestu imamo pregled filmske produkcije regije koja je kulturno, jezično, a i rodbinski i prijateljski povezana. Dakle, dobrodošli su filmovi svih žanrova. Ovde lične preferencije ostavljam sa strane i trudim se da izaberem jedan pošten pregled onoga što su autori od Vardara do Triglava snimili u poslednje vreme – kaže Svilačić i dodaje:
– Kako je Sarajevo postalo jedan veliki festival koji našu regiju povezuje za svetom, želja mi je da Leskovac bude festival koji je koncentrisan na bivšu Jugoslaviju. U Leskovcu možemo videti ko je što napravio, takođe može postati mesto gde osim publike i autori mogu videti glumce koje im trebaju, moguće ostvariti i neku saradnju.
Većina produkcije u regionu, kako kaže, nažalost zavisna je od odluka filmskih fondova koji su neka vrsta filtera koji javne novce onda raspoređuju autorima.
– Sve češće me zapanji nedostatak provokativnih tema i snažnijih filmova. Naime, naša regija je puna korupcije, nasilja, političkog pritiska. Mnogo je nekažnjenih zločina iz vremena ratova. Gotovo niko o tome ne radi filmove, a filmovi bi upravo trebalo da služe tome da ispričamo priče koje se niko ne usuđuje reći, da se očistimo i krenemo napred. Mislim da u ovom slučaju dosta filmskih fondova igra izrazito negativnu ulogu, gotovo otvoreno sugerišu autorima da se mane ćorava posla. Autori se, u želji da prežive, okreću takozvanim intimnim pričama ili odlaze u istoriju ili otvoreno podržavaju politiku. Moram napomenuti da još uvek, kao i u vreme crnog talasa 60-ih, uprkos svemu, najhrabriji i najprovokativniji filmovi dolaze iz Srbije. Film poput “Lost Country” o krađi izbora nikad ne bi bi bio snimljen u nekoj drugoj zemlji regiona.
Dobri domaćini
Reditelj Svilačić zahvalan je svom prijatelju, reditelju Darku Bajiću koji je bio umetnički direktor Festivala i koji ga je pre tri godine pozvao da radi ovaj posao, koji je on postavio kao platformu na kojoj se publika sreće s produkcijom regiona, a autori se pozivaju na međusobnu saradnju.
– Ovaj festival je, dakle, zamišljen kao mesto saradnje filmskih autora regiona i to je razlog zbog koga mi je izuzetno drago da sam deo sjajne ekipe koju vodi Dragan Jović i koja dovodi filmsku industriju u grad koji je inače poznat po izvrsnom roštilju i ponosan na svoju industrijsku i radničku istoriju. Grad Leskovac pruža izuzetno gostoprimstvo i to je drugi razlog zbog koga volim da radim posao selektora za ovaj festival. Naime, kako sam kao autor prošao mnogo filmskih festivala, shvatio sam da su za uspešan filmski festival potrebne samo dve stvari: jasan koncept, i dobar domaćin. LIFFE ima oba elementa za uspeh i zbog toga mi je čast i zadovoljstvo da radim na ovom festivalu – kaže Svilačić.
