Biciklima od Banata do Švedske

Lična arhiva

Porodica Sandić, tata Dragan, mama Biljana i njihove tri ćerke, Teodora, Sofija i Iskra biciklima su krenuli iz Kovačice, gradića koji se nalazi između Pančeva i Zrenjanina, u Geteborg u Švedskoj. Njihovo putešestvije Evropom bi trebalo da traje 72 dana.

– Na put smo krenuli 28. juna iz Kovačice, supruga Biljana i naše tri ćerke, Teodora koja ima 12 godina, Sofija ima 10 i po godina i najmlađa Iskra koja je nedavno napunila 6. Njen rođendan smo proslavili na putu. Iskrin bicikl je zakačen za mamin tako da i ona okreće pedale kao i svi mi. Krenuli smo iz Kovačice, preko Budimpešte, Bratislave, Beča, Praga, Drezdena, Berlina, Rostoka, Kopenhagena i onda za Geteborg. Prema planu trebalo bi da u Geteborg stignemo 31. avgusta na dan najvećeg gradskog festivala gde ćemo da budemo deo programa festivala. Ranije smo već bili gosti na Sajmu srpske knjige u Geteborgu koje nam je organizovalo CCI (Creative Communication Initiative) organizacija iz Srbije. Tada smo imali promociju naše knjige-dnevnika sa prethodnog putovanja iz Kovačice do Lugana u Švajcarskoj, takođe biciklima. Mi smo i tada vodili dnevnik putovanja, kao i sada, pa smo to preneli u pisano i digitalno izdanje. ČI nam je organizovao i gostovanje u finalnom delu festivala, a dočekaće nas, nadamo se, pun stadion jer smo deo programa – priča Dragan Sandić za “Vesti”.

U telefonskom razgovoru koji smo vodili dok su Sandići u Danskoj, Dragan navodi da će ostati u Geteborgu nekoliko dana kako bi obišli grad, a potom i Ambasadu Republike Srbije u Štokholmu.

– U međuvremenu smo bili gosti u našoj ambasadi u Berlinu gde nas je primio konzul Dragan Popović, što nas je posebno radovalo. U prestonici Nemačke su nas ugostili zemljaci, a neke smo sreli i fotografisali se ispred Brandenburške kapije. Obradovao nas je i poziv Mirjane Živković, naše ambasadorke u Kopenhagenu, s kojom smo imali srdačan susret. To nam puno znači kao i našim devojčicama koje mogu da vide da gde god je naša ambasada da je tu srpska kuća – kaže Dragan.

Biljana Sandić nam otkriva da je Draganova ideja da krenu biciklima po Evropi. Prvi put su to učinili pre dve godine kad su se uputili ka Švajcarskoj.

– Iskreno, u prvom momentu mi je delovalo prilično suludo da sa tada tri male ćerkice krenemo u takvu avanturu, ali je on osmislio detaljan plan i program kako bi to trebalo da izgleda. Ostavio nam je dovoljno vremena da razmislimo i posle nekoliko dana smo se sve složile sa bicikliranjem. Put ka Švedskoj je jedan nivo iznad, s obzirom na to da su to veća kilometraža i duži vremenski period. Naravno da sam se malo pribojavala malo na početku, ali su i deca bila raspoloženo rekla, kada smo mogli do Švajcarske, zašto ne bismo mogli i do Švedske. Znate, deca su vam svakoga dana u prirodi, osim što uđemo u prodavnici da kupimo hranu. Deca su na suncu, vazduhu, fizički aktivna u potpunosti, tako da je ovo i jedan zdrav način života – priča Biljana.

U momentu kad smo razgovarali Sandići su na svom putu bili gosti sedam porodica i kako kažu ko zna koliko još.

– Provedemo po dva-tri dana u gostima i to na kraju bude dvadesetak dana, a ostalo na vazduhu u prirodi. U proseku prolazimo 40 kilometara dnevno. To nije ništa forsirano. Bilo je dana kada krenemo, pa stanemo i odmorimo posle nekoliko kilometara. Ali ima i dana kada pređemo i više kilometara. Upoznajemo nove ljude, nove gradove i države. Danska je karakteristična po tim skloništima koja su od drveta i pravljena baš za bicikliste i nama je to prelepo iskustvo. To se nalazi u jednom prirodnom rezervatu gde smo mogli da vidimo netaknutu prirodu i razne životinje, što je i deci i nama bilo zaista interesantno. Putovanje gde možemo svi da naučimo. Ćerke su nam odlične u školi i mi želimo da im pokažemo da je svet ogroman i da mogu mnogo da nauče. Moj prvi utisak sa ovog putovanja je da sad znam koliko nisam znala, a možete da zamislite koliko je to za decu tek zanimljivo – ističe Biljana.

Čarobni napitak u Budimpešti

Sofija Sandić za naš list kaže da joj je u Češkoj bilo najteže da vozi bicikl jer je bilo dosta uzbrdica, dok je u Mađarskoj bilo mnogo lako da se vozi jer je sve ravno.

– Kada je ravno onda vozimo brže nego 12 kilometara na sat i to mi je baš OK. Gradovi kroz koje prolazimo su lepi, ali je veliki saobraćaj i velika je buka. Kroz Berlin mi nije bilo baš lepo, jer je bilo mnogo automobila i kamiona kroz jedan deo grada, ali kad smo ušli u centar grada onda mi se baš dopalo. Više volim kad vozim po prirodi. Najviše mi se sviđaju gradovi Beč i Budimpešta. U Budimpešti smo šetali i došli do kafića koji je Teodora pronašla koji je bio kao u filmovima Harija Potera i tamo smo popili neki čaroban napitak. Beč je jako lep zato što ima lepe zgrade i bili smo u jednom divnom dvorcu. Prošli smo kroz Ujedinjene nacije i tamo sreli Milicu i Miroslava koji rade tamo. Oni nas znaju sa društvenih mreža i tamo smo se sreli i oni su nam pokazali prostorije misije Ujedinjenih nacija u Beču – rekla nam je Sofija.

Svuda ima dobrih ljudi

– Cilj našeg putovanja nije samo doći na cilj nego uživanje u samom putovanju. Tokom putovanja se priča o tome šta smo na putu videli. Do sada smo spavali u specijalnim kampovima, poneku noć smo proveli u šatorima, nekoliko puta smo spavali u dvorištima kod ljudi. U Austriji smo pitali u jednoj kući da li bi mogli da prespavamo u njihovom dvorištu i Austrijanci su nam ujutro doneli doručak, popili smo kafu i kakao. U Slovačkoj nam je pukla guma, pa su nam prolaznici pomogli da to sredimo i još su nas častili kolačima i voćem. Posle smo kod nekih finih Slovaka bili na ručku i prenoćili kod njih. Na taj način vidimo da u svetu ima uvek dobrih ljudi oko nas.

Počelo je pozivom u goste

Ovo je drugo putovanje biciklima porodice Sandić. Zanimljivo je i kako je došlo do toga da su se dvotočkašima uputili u Magadino kod Lugana u Švajcarskoj.

– Nas je jedna srpsko-švajcarska porodica Nikolić pozvala u goste, jer su videli da smo stalno u prirodi i to im se dopalo, pa su nam rekli da ih ne bi začudilo da se jednoga dana pojavimo kod njih na biciklima. To je bilo dovoljno da počnemo da razmišljamo o toj avanturi. Organizovali smo se i posle mesec dana smo krenuli na put – priča Dragan.

Navikli na šatore

– Mi smo porodica koja je vrlo aktivna u prirodi, pa su devojčice odmalena bile i na Tari i kraj Drine. Spavale su odmalena u šatorima. Iskra je sa četiri godine imala više od 100 noći prespavanih u šatoru. Preko našeg primera smo želeli svima da pokažemo da boravak u prirodi treba shvatiti kao normalnu stvar. Mnogi se pitaju da li imaju dovoljno dobru opremu, da li će deca da se razbole i slično. Mi smo želeli da pokažemo da sa onim što imamo možemo sve to. Mi imamo najobičnije bicikle kojima se ide u školu ili do prodavnice – kaže Dragan.

Porodica Sandić već četiri godine živi u Kovačici gde su se doselili iz Beograda, a pre nego što su se doselili u glavni grad bili su stanovnici Kragujevca. Bračni par Biljana i Dragan Sandić, osim što su ljubitelji prirode i vožnje biciklom i privatni preduzetnici i imaju firmu za proizvodnju unikatne ručno rađene odeće sa akcentom na ručno tkanje i vlasnici su Fokus trening centra za lični i timski razvoj koji obrazuje pojedince kao i timski rad u preduzećima.