Samohranoj majci troje dece Vuki Barbu stigla je još jedna donacija iz daleke Australije a, kako objašnjava za “Vesti”, prekopotrebnih 150 evra je u Mramorak došlo od Vladimira Kneževića.
– Znam da je reč o sinu od mojih divnih plemenitih darodavaca Vesne i Branka Kneževića. Hoću putem vaše novine da mu se mnogo zahvalim, jer mi je poslao upravo sumu koja mi je falila za sanaciju kvara posle požara zbog instalacija, koji je oštetio i krov. Zahvaljujući pomoći od dragog Vladimira, a prethodno i njegovih roditelja, nećemo više živeti u mraku. Neizmerno hvala i želim im svu sreću, radost u kući i dobro zdravlje – priča Vuka Barbu, čijoj sreći nema kraja zahvaljujući ovoj porodici.
Zahvalna je i “Vestima” koje, kako navodi, i te kako rubrikom Humanitarni most pomažu da se čuje o sudbini siromašnih i bolesnih sunarodnika u Srbiji. Srećni su, kaže, i njeni ptići, najviše najmlađi Sava koji je kao beba operisan od tumora na mozgu, bolestan i mnogo nervozan kad “padne veče”.
– Sava se plaši mraka i mnogo sam brinula zbog njega, jer lekari stalno ponavljaju da ne sme da se nervira. Na sve načine ga umirujem, ali ne razume. Hvala još jednom, dobri Kneževići – priča ona.
Vuka sama izvodi decu na put i srećna je i što neko misli na njih četvoro.
– Puno mi je srce što znam da postoje tamo negde, veoma daleko ovi ljudi. I moja deca su im zahvalna. Kažu, mama jednom kad završimo školu, pa se zaposlimo i mi ćemo se truditi da budemo kao ti divni ljudi i nekom pomagati. Lepo je što moji ptići shvataju koliko znači ova pomoć koja nam je stigla i Vladimira vide kao svoj uzor – objašnjava Vuka Barbu.
Sava joj je, kaže, velika briga, ne sme da ga ostavi samog ni časa, a dosta je obaveza oko njega. Vodi ga u školu po savetu lekara i on voli da je s decom, ali ne sme dugo da ostane, pa ga posle nekoliko časova vraća kući – objašnjava ova požrtvovana majka.
Ističe da je ponosna na blizance Dijanu i Davora koji su završili prvu godinu poljoprivredne škole kao odlični đaci.
– Teško mi je da molim dobre ljude koji su mi do sad nesebično donirali da mi pomognu, ali nemam kud, jer drugačije ne možemo da preživimo – poručuje Vuka Barbu.
Živi za decu
Vuka Barbu je i sama slabog zdravlja, ali ne želi da deca to primete.
– Pijem lekove, trpim bolove, ćutim da ih ne bih uznemirila. Za njih živim i borim se da oni budu srećni. Već sada mislim na septembar jer im treba kupiti knjige, pribor, odeću i obuću. Sve ću učiniti da ih iškolujem, da nađu posao, da budu svoji ljudi i da imaju bolji život – poručuje ona.
