Na dan nekadašnjeg giganta hemijske industrije, lozničke HK Viskoza, jedne od najvećih fabrika bivše Jugoslavije, 7. jula, ponovo su nakratko oživeli hodnici bivše upravne zgrade, danas puste ruševine.
Po treći put je u jednoj od nekadašnjih kancelarija Aleksandar Kostić, mladić iz Loznice, priredio izložbu posvećenu fabrici koja je hranila čitav loznički kraj, a “koru hleba” ovde su zarađivali i mnogi sa one strane Drine.
“70 godina simbola Loznice”, naziv je izložbe na kojoj su posetioci mogli da vide fotografije koje su ovekovečile trenutke iz proizvodnih pogona, proslava, sa sportskih takmičenja, ili druženja radnika koji su tada kolektivno putovali po zemlji. Prvi put je Kostić “oživeo” pustu fabriku pre dve godine, a sada je to učinio treći i, kako kaže, poslednji put.
– Mislim da su tri izložbe dovoljne. Uoči svake sam morao uz pomoć prijatelja da očistim prostor koji je pun prašine, šuta, svaki put je u sve gorem stanju jer vreme čini svoje na objektu bez prozora i vrata. Sada su tu ponovo fotografije, više od 150, ali i neki nađeni predmeti vezani za dane kada se ovde proizvodilo, radilo, zarađivalo i izvozilo. Ima sada i određenih istorijskih podataka za svaku fabriku posebno i Viskozu uopšte. Svaka fabrika pokrivena je fotografijama uglavnom svih pogona koje je imala, a tu je i spisak generalnih direktora od osnivanja do prestanka proizvodnje. Nastaviću da čuvam sećanje na Viskozu preko Fejsbuk grupe HK Viskoza, ali više ne nameravam da pravim izložbe – kaže Kostić dok posetioci razgledaju ono što je ovoga puta pripremio.
Posle tačno godinu dana ponovo se čuo žamor u hodnicima upravne zgrade u kojoj su nekada donošene važne poslovne odluke i upravljalo fabrikom koja se prostirala na oko 80 hektara, imala u jednom trenutku oko 12.000 radnika, svoje saobraćajnice, elektranu, nekoliko kilometara industrijskog koloseka, a danas samo gole zidove i rastinje koje guta ostatke pogona.
Posetici su nekadašnji radnici, ali i njihova deca pa i unuci. Ovoga puta došli su i studenti sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji trenutno borave u Tršiću. Mladima je teško da u zgradi punoj šuta, pocepane dokumentacije, polomljenog stakla koje puca pod nogama, zamisle atmosferu u vreme rada fabrike, a onima koji to pamte neshvatljivo je šta vide danas.
– Tužno je kako izgleda fabrika koja je bila tako velika i značajna za loznički kraj. Hvala ovom mladom čoveku što je sačuvao toliko dragocenog materijala od zaborava, da se mi stariji podsetimo tih lepih vremena koja danas izgledaju gotovo nestvarno – reče jedna starija žena, ali ode na poziv supruga pre predstavljanja.
Kostić je bio zadovoljan posetom i lepim rečima mnogih koji su došli da vide izložbu posvećenu fabrici koja je decenijama bila sinonim za Loznicu. Viskoza je danas tužna slika, uništena, ogoljena toliko da se sada iz nje odnosi cigla pošto je sve drugo vredno odavno pokupljeno. Slika neverovatnog nemara da naočigled svih jedna ogromna fabrika nestane, postane ruševina koju su prvo ljudi poharali, a sada je vreme polako ”jede”.
Nije moralo ovako
Na izložbu je došao i inženjer Vitomir Panić koji je u Viskozi proveo nepunih 20 godina.
– Radio sam u Kordu, počeo 1972. kao hemijski tehničar, pa sam 1974. dobio stipendiju iz tadašnjeg “Titovog fonda” kada je on tek krenuo, bio sam prvi stipendista iz Loznice. Onda sam na Tehnološko-metalurškom fakultetu, tekstilni odsek, diplomirao 1978. i vratio se u fabriku Korda kao inženjer. Radio sam do 1989. kada sam video da neke stvari ne funkcionišu kako treba i tada sam napusti fabriku. Prosto sam video da je perspektiva loša. Posle nekoliko decenija, pre pet godina sam prvi put došao u Viskozu i video sve ovo. Deo mene je ovde, ostao u nekadašnjoj fabrici, ima tu svega, nostalgije i tuge jer nije moralo ovako da se završi – priča Panić dok razgleda izložbu na kojoj deo čine i fotografije stare Loznice, Gradilišta i Banje Koviljače.
Tito najavio gradnju
Odluku da se između Loznice i Banje Koviljače podigne fabrika najavio je 1952. godine na Šestom kongresu Saveza komunista Jugoslavije predsednik države, Josip Broz Tito. Prvog maja 1954. počela je izgradnja, a naredne godine krenula montaža opreme. Posle tri godine, 1957. u probni pogon puštena su pojedina odeljenja, a iz probne u redovnu proizvodnju Viskoza je puštena prvog novembra 1959. godine. Posle više poteškoća u radu proizvodnja je prestala u februaru 2005, a četiri godine kasnije uveden je stečaj i počeo je definitivni kraj fabrike koja je potpuno poharana i danas je ruševina. Za nešto više od pet decenija trajanja kroz Viskozu je prošlo više od 30.000 zaposlenih.
