Tokom jeseni 1998. godine pripadnici Prištinskog korpusa izveli su 27 antiterorističkih akcija, od kojih je deset većih: “Glođane”, “Lođa”, “Vokša”, “Lipovica”, “Kramovik”, “Ratiš”, “Bajgora”, “Čičavica”, “Kosmač”, “Jezerce”. Tzv. OVK je bila totalno razbijena, a Zapad je reagovao u Savetu bezbednosti UN izglasavajući rezoluciju 1199 kojom se osuđuje upotreba oružanih snaga SRJ.
Zbog složene vojno-političke situacije, u Beogradu je 4. oktobra 1998. održana Šesta sednica Vrhovnog saveta odbrane kojom je predsedavao Slobodan Milošević, predsednik SRJ. Na dnevnom redu je bila samo jedna tačka: “Razmatranje aktuelne vojno-političke situacije u regionu”.
Zapad preti
General Perišić je na tom sastanku rekao da je SRJ Rezolucijom SB UN 1199 dovedena u jako tešku situaciju i izneo je saznanja da SAD, Velika Britanija i Holandija zagovaraju automatsku primenu sile protiv SRJ, ali da postoje zemlje koje se tome protive pošto Rezolucija SB nema pravni osnov za međunarodnu intervenciju. On je naveo koji bi bili vojnički i politički ciljevi napada. Jedan od ciljeva vazdušnih udara NATO je i revitalizacija tzv. OVK i izazivanje opšte oružane pobune na KiM u kojoj bi učestvovalo šiptarsko naoružano stanovništvo, šiptarski teroristi iz Albanije jačine 5.000 ljudi i jedinice SFOR od 7.000 vojnika.
Svi članovi Vrhovnog saveta odbrane na svojoj Šestoj sednici jednoglasno su doneli odluku da se “SRJ brani svim raspoloživim sredstvima ako bude napadnuta”. Odluka VSO predstavlja osnovu za komandovanje VJ od strane predsednika SRJ .
Istog dana kad je održana Šesta sednica VSO komandant Prištinskog korpusa general Nebojša Pavković je nastojao da pripremi jedinice za odbijanje mogućeg napada NATO iz vazduha. Jedinicama je upućeno naređenje u vezi sa postupanjem u slučaju napada sa uputstvom da se proradi sa svim starešinama.
U toku dana generala Pavkovića je pozvao Miško Laković, načelnik SDB Kosovskog okruga i Prištine sa predlogom da se sastanu i porazgovaraju. Bili su u dobrim i prijateljskom odnosima, a pretpostavljao je da su u pitanju jako važne informacije pa je odlučio da ode do njega. U kancelariji se zatekao Zoran Dragišić, još jedan vrhunski poznavalac iz te branše koji se bavio obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom.
Ne misle ti dobro
Bez okolišanja Laković je Pavkovića pitao u kakvim je odnosima sa generalima Perišićem i Dimitrijevićem. Pitanje ga nije iznenadilo i odgovorio je:
“Već smo o tome razgovarali Miško. Znam da me oni ne podnose i sa njima imam službene odnose”.
Laković nije bio raspoložen. Zavrteo je glavom i ozbiljnim tonom se obratio generalu:
“Ta dvojica ti ne misle dobro, naročito ovaj drugi. Pripazi se, spremaju ti nešto loše. Izneće dokaze da si angažovao vojsku kod Orahovca bez odobrenja komandanta Treće armije. U deblokadi sela Kijevo, tvrde da si samovoljno podržavao jedinice policije. Perišić i Dimitrijević pokušavaju da se distanciraju od svih događaja na KiM i da krivicu za sve što se eventualno dogodi svale na Samardžića i tebe. Oni imaju saznanja da će Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju sprovesti istragu o događajima na KiM i žele da svu odgovornost za ono što se dogodilo i što će se dogoditi prebace na MUP i na vas”, upozorio je Laković.
Dva modela napada
Perišić je na sednici Vrhovnog saveta odbrane naveo dva moguća modela primene sile protiv SRJ prvi, u slučaju da se grupacija zemalja opredeljenih za napad odluči na agresiju to bi po efektima bilo lakše po nas, ali tada ne bismo znali vreme napada. U drugom slučaju došlo bi do napada od strane celokupnog NATO pakta, što bi moglo da se dogodi oko 16. oktobra. To bi bilo veoma teško za našu odbranu.
General Perišić je izneo i svoju procenu o sposobnosti VJ da se suprotstavi agresiji NATO. Rekao je da mirnodopsko brojno stanje vojske 111.000 vojnika, a da je popunjenost 70 procenata, a da je veličina ratne armije 518.000 vojnika ali da ona nije razvijena. Izneo je procenu da bi u slučaju rata ubojna sredstva kopnene vojske izdržala između 10 i 25 dana, ratno vazduhoplovstvo između tri i 13 dana, PVO od 17 do 30 dana, a ratna mornarica, u zavisnosti od vrste sredstava od sedam do 30 dana.
Cinkarenje strancima
Miško Laković, načelnik SDB Kosovskog okruga i Prištine je izneo operativne podatke da general Dimitrijević u čestim susretima sa stranim vojnim izaslanicima, bez dokaza i argumenata optužuje Nikolu Šainovića, potpredsednika Savezne vlade, generale Samardžića i Pavkovića da angažuju jedinice VJ zaobilazeći redovni lanac komandovanja i bez odobrenja načelnika Generalštaba Momčila Perišića.
“U razgovoru sa pukovnikom Džonom Kroslandom, vojnim izaslanikom Velike Britanije general Dimitrijević je tvrdio da Perišić i on nisu upoznati sa događajima na terenu i da su isključeni iz operativnog lanca komandovanja, a da ti Pavkoviću direktno ili preko Šainovića komuniciraš sa Miloševićem. Ovo ti sve govorim da bi mogao da se pripremiš i pravilno reaguješ ako bude potrebno”, naveo je Laković.
