Nakon našeg nedavnog apela čitaocima “Vesti” i drugim dobrim ljudima širom sveta da pomognu siromašnom gorštaku Tihomiru Baloviću iz zabitog sela Kašalj na Rogozni koji u samoći, bedi i bespuću jedva prehranjuje i u životu održava teško bolesnu, šlogiranu i nepokretnu suprugu Milicu i maloletnog sina Veljka, pomoć dobrotvora iz dijaspore počela je da pristiže i u ovoj siromašni deo Srbije.
Lekovi i odeća
Polovinom maja Balovići su od našeg anonimnog čitaoca iz Beča dobili najneophodnije namirnice, nešto lekova, odeću i donaciju od 100 evra, početkom juna uručena im je još značajnija pomoć od dobrotvora Safeta Duštinca iz Nemačke, koji je poreklom iz ovih krajeva, Milici su stigla preko potrebna invalidska kolica, a od porodice Tomić iz Austrlije namirnice u vrednosti od 50 dolara i donacija od 100 dolara.
Pomoć porodici Balović i dalje stiže, pre nekoliko dana uručena im je donacija od 50 franaka koju im je iz Švajcarske, uz pismo podrške, poslao naš dugogodišnji čitalac i mnogo puta dokazani dobrotvor Milenko Šipka. Istovremeno iz Perta, sa zapada Australije, stigla im je pomoć od 100 dolara koju im je poslala porodica Vasiljević, rodom iz Bosne.
– Živimo u bedi i muci, supruga Milica je šlogirana i nepokretna, nemamo novca za lekove, pelene i namirnice, ne možemo da platimo ni dug za struju, srećom, još ima dobrih ljudi spremnih da nam pomognu, hvala im do neba, posebno hvala dobrotvorima Milenku iz Švajcarske i porodici Vasiljević iz Australije, bog im dao sreće i zdrvlja – ističe Tihomir i naglašava da je dva puta odbijan za tuđu negu i da nikako ne uspeva da izdejstvuje besplatne pelene i socijalnu pomoć.
Imamo kravu i dovoljno mleka, višak mleka nemamo kome da prodamo, kad stignem napravim malo sira, to nam je jedina hrana, da bilo šta radim ne stižem, jer u kući imam preteškog bolesnika koga valja paziti, hraniti i presvlačiti, kolica i najnovije donacije će nam znatno olakšati život i omogućiće Milici da kupi potrebne lekove i bar tokom leta vidi bela dana – dodaje ovaj siromašak sa Rogozne.
Raniji apel
Naš nešto raniji apel dobrim ljudima da pomognu siromašnoj i teško bolesnoj Eneli Baltić-Paunović, samohranoj majci iz zabitog sela Ursule na Pešteru koja, nakon smrti supruga Željka, u bedi i nemaštini, jedva prehranjuje petoro dece, daje dobre rezultate, do sada je porodici Paunović sakupljeno više od 6.000 evra, a stigla je i pomoć u namirnicama, odeći i obući. Poslednje donacije (100 dolara iz Melburna i 100 evra iz Beča) koje su im poslale porodice Milić i Karišik, dodatno je približila Enelu i njene mališane preseljenju na periferiju Sjenice gde uz pomoć dobrih ljudi i lokalne samouprave, koja bi trebalo da obezbedi plac, nameravaju da sagrade kuću.
Posle iznenadne smrti supruga Željka, u decembru prošle godine, Enela u planinskoj zabiti, daleko od grada i civilizacije, jedva prehranjuje i školuje petoro svojih mališana. Skoro deceniju Željko je bio teško bolestan, komšije kažu da je njegovoj bolesti i fatalnom kraju, u 55. godini, doprineo i težak život u oskudici i neizvesnosti. Bolest nije mimoišla ni Enelu koja se sa dva ugrađena stenta i obolelim srcem hrabro bori za svoju decu i čini sve da im omogući život bez pešačenja i u toplom domu.
Đaci pešaci
U zaseoku Paunovići, gde mi živimo u dvadesetak hladnih kvadrata, ostala su još tri domaćinstva sa desetak žitelja, imamo dve krave i nekoliko kokošaka, od petoro dece četvoro su đaci pešaci, do Ursula pešače po sat u jednom pravcu, ja obično idem da im pravim prtinu kad napadaju veliki snegovi ne idu u školu, ne smem da ih pošaljem. Ne možemo opstati u ovoj zabiti, sama i bolesna neću moći da ih ovde prehranim, obučem, obujem i školujem, bogu se molim da bar meni podari malo zdravlja i života kako deca ne bi ostala siročad – ističe Enela.
Ljudska dobrota
Nakon što su početkom juna, od dobrog Veljka iz Sidneja, dobili donaciju od 350 dolara, teško bolesnom i poluslepom Hamdiji Ajdinoviću i njegovoj supruzi Irmi, koji jedva opstaju u pešterskom selu Rasno, stigla je nova donacija od 100 australijskih dolara koju im je iz Sidneja poslao naš anonimni čitalac. Uz neizmernu zahvalnost dobrotvoru, Hamdija kaže da ga dobri ljudi drže u životu i da bez ljudske dobrote ne bi mogao da opstane na surovom Pešteru.
