Beli dvor otvorio vrata

Kancelarija NJ. K. V. Prestolonaslednika Aleksandra

Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina svečano su otvorili turističku sezonu za 2024. godinu, ugostivši novinare iz više medija i pozvali sve zainteresovane da posete Dvorski kompleks i pridruže se obilascima koje organizuje Turistička organizacija Beograda. Pre povratka kraljevske porodice u Srbiju, Dvorski kompleks je bio zatvoren za javnost, a otvaranje za posetioce bila je jedna od prvih važnih odluka starešine Kraljevskog doma – Nj.K.V. prestolonaslednika Aleksandra. Uz pratnju profesionalnih turističkih vodiča, posetioci sada mogu da se upoznaju sa istorijom, umetnošću i kulturom u prijatnoj šetnji Dvorskim kompleksom, svake subote od 9.30 i 12.30.

Ekipa “Vesti” je sa kolegama iz drugih redakcija posetila Dvorski kompleks i zavirila u kutke u kojima su bivstvovali vladari iz porodice Karađorđević, a bez daha su nas ostavili soba šapata, bioskop, biblioteka, globus iz 17. veka…

– Moja supruga, princeza Katarina i ja smo veoma srećni što otvaramo još jednu turističku sezonu u Dvorskom kompleksu! Skoro je 23 godine od kako smo se moja porodica i ja vratili u Srbiju, u naš dom gde pripadamo. Tada sam doneo odluku da otvorimo naš dom za posete. Nasleđe koje su ovde ostavili moj deda, Kralj Aleksandar I i otac, Kralj Petar Drugi, istorija i sećanja koja Dvorski kompleks čuva su veličanstveni. Veoma je važno da se ona prenesu, posebno našim mlađim generacijama. Želim da ljudi u Srbiji i svetu mogu da vide i osete svu ovu istoriju i tradiciju koju ima dom naše porodice, koji od našeg dolaska više nije “zabranjeni grad” – rekao je prestolonaslednik Aleksandar.

Prema njegovim rečima” ako se mi ne ponosimo svojom slavnom prošlošću, ako nismo mi ti koji je negujemo i govorimo drugima o njoj, niko drugi to neće učiniti umesto nas”.

– Organizovani turistički obilasci su najbolja prilika da se vidi ovo prelepo mesto, oseti naša slavna prošlost i nauči nešto novo. Srećni smo što možemo da vas dočekamo u našem domu – poručio je prestolonaslednik Aleksandar.

Kao veliki ljubitelj arhitekture i umetnosti, kralj Aleksandar Prvi izgradio je ličnim sredstvima dvorski kompleks, dragulj istorijskog nasleđa Srbije, koji čine dva stilski i idejno različita dvorska zdanja, Kraljevski i Beli dvor, kao i dvorski park, remek-delo pejzažne arhitekture.

Kraljevski dvor, kao najdominantniji objekat na prostoru Dvorskog kompleksa, bio je dom kraljevske porodice od 1929. godine kada je gradnja privedena kraju. Zamisao o podizanju novog vladarskog doma i njegovom izmeštanju iz centra grada u mirnije okruženje potekla je od kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića lično, neposredno uoči njegovog venčanja s rumunskom princezom Marijom, 1922. godine.

Za lokaciju porodične kuće, kralj je odabrao najviši breg Dedinja, koji je istovremeno i izolovan, ali i dominantan u široj vizuri Beograda. Kraljevski dvor objedinjuje elemente srpsko-vizantijske arhitekture, balkanske varoške kuće i evropske aristokratske vile. Glavni arhitekta bio je Živojin Nikolić, koji se znatno oslanjao na svoje kolege – Nikolaja Krasnova i Viktora Lukomskog – emigrante iz Rusije koji su posle Oktobarske revolucije, uz blagoslov kralja Aleksandra Prvog, u Srbiji našli sigurno utočište.

– Ono što posetioci mogu da vide kod nas, svakako jeste obilazak Kraljevskog dvora, Crkva Sv. Andreja Prvozvanog, koja je povezana sa Kraljevskim dvorom, a kasnije se ide i do Belog dvora. Posetioci će moći da vide dva prelepa istorijska zdanja i da se upoznaju sa nacionalnom istorijom s početka 20. veka. Mogu da čuju razne pojedinosti vezane za privatni život kraljevske porodice, da se upoznaju sa prostorijama u kojima su oni boravili, a takođe i da vide dvorsku umetničku kolekciju – navodi Milica Marčić, vodič u Dvorskom kompleksu.

Globus i zastava

Pored 35.000 naslova na različitim jezicima, dvorska biblioteka u Kraljevskom dvoru čuva još jednu dragocenost, globus Vićenca Kornelija iz 18. veka, koji je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević dobio na poklon 1932. godine, ali nažalost ime darodavca nije zabeleženo.

– Interesantno je da su na globusu prikazana sazvežđa, a ne kontinenti. Nažalost, kako u našoj istoriji, svako umetničko delo mora biti oštećeno, tako je i ovaj globus oštećen tokom NATO bombardovanja 1999. godine kada je došlo do obrušavanja stakla, te se na njemu mogu videti trajna oštećenja – kaže Milica Marčić.

I zastava koja se nalazila na atomobilu u kome je Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ubijen je u atentatu u Marselju, 9. oktobra 1934. prilikom zvanične posete Francuskoj čuva se u Dvorskom kompleksu. Godinu dana posle atentata, Francuska je predala Jugoslaviji predmete koji su bili u vezi sa tim događajem, dok je automobil delaž D8 neslavno završio dolaskom nove vlasti 1945. godine.

Organizovane posete

Turistička organizacija Beograda (TOB) organizuje obilaske Dvorskog kompleksa subotom u 9.30 i 12.30. Ulaznica kupljena kod TO Beograd uključuje organizovani autobuski prevoz od Trga Nikole Pašića do Kraljevskog kompleksa – okupljanja za prevoz su u 9.30 i 12.30 časova. Cena ulaznice je 1. 500 dinara. Broj posetilaca u grupi je ograničen na najviše 30. Za informacije i rezervacije turisti treba da posete Turistički informativni centar u Beogradu, Knez Mihailova 56, telefon: + 381 11 26 35 622, mejl: bginfo.knezmihailova@tob.rs, vebsajt www.tob.rs.

Škole, studenti i udruženja penzionera mogu da obiđu Kraljevski kompleks na Dedinju u najavljenim grupnim posetama svakog radnog dana od 9 do 15 časova uz obavezno obaveštenje Kancelariji Nj.K.V. prestolonaslednika Aleksandra najmanje 7 do 10 dana unapred, na telefon +381 11 306 4014 ili putem imejla: kancelarijaŽdvor.rs . Svaka grupa mora da se sastoji od najmanje 10 a najviše 40 posetilaca. Vebsajt: www.dvor.rs.