Ko je glavna potpora Rusiji za ekonomsku stabilnost i finansiranje rata u Ukrajini?

EPA/Valery Sharifulin

Više od polovine poreskih plaćanja evropskih banaka od 800 miliona evra odgovara austrijskoj Raiffeisen Bank International, koja ima najveće prisustvo u Rusiji među stranim kreditorima.

I dok Zapad diktira i nameće Srbiji i celom svetu sopstvenu politiku i odnos prema Rusiji, zapadne banke zgrću enormne profite poslujući na ruskom tržištu.

Uprkos pričama o tome kako treba oslabiti rusku ratnu mašineriju stogim sankcijama, upravo na primeru zapadnih banaka može se videti svo licemerje Zapada koji se u potpunosti može smatrati glavnim finansijerom ruskih ratnih operacija u Ukrajini.

Prema pisanju Financial Times-a, najveće zapadne banke koje su ostale u Rusiji platile su Kremlju više od 800 miliona evra poreza prošle godine, što je četvorostruko povećanje u odnosu na predratni nivo.

Sedam najvećih evropskih banaka po imovini u Rusiji – Raiffeisen Bank International, UniCredit, ING, Commerzbank, Deutsche Bank, Intesa Sanpaolo and OTP – prijavile su kombinovani profit od više od 3 milijarde evra u 2023. godini.

Ta dobit je bila tri puta veća nego 2021. godine i delom je ostvarena sredstvima koja banke ne mogu da povuku iz zemlje.

Skok profitabilnosti doveo je do toga da su evropske banke platile oko 800 miliona evra poreza, u odnosu na 200 miliona evra 2021. godine, pokazuje analiza Financial Times.

Porezi koje plaćaju evropske banke primer su kako strane kompanije koje ostaju u Rusiji pomažu Kremlju da održi finansijsku stabilnost uprkos zapadnim sankcijama.

Strani zajmodavci su imali koristi od međunarodnih sankcija ruskim bankama. Takve mere su lišile njihove rivale pristupa međunarodnim platnim sistemima i povećale privlačnost zapadnih banaka za klijente u zemlji.

Više od polovine poreskih plaćanja evropskih banaka od 800 miliona evra odgovara austrijskoj Raiffeisen Bank International, koja ima najveće prisustvo u Rusiji među stranim kreditorima.

Zapadni kreditori su imali koristi od uvođenja sankcija većini ruskog finansijskog sektora, kojem je uskraćen pristup međunarodnom međubankarskom platnom sistemu Swift. To je međunarodne banke učinilo finansijskim mostom između Moskve i Zapada.

Banke su takođe imale koristi od povećanja kamatnih stopa sa ključnom stopom ruske Centralne banke koja sada iznosi 16 odsto, skoro dva puta više nego pre rata.

Povećanje stope pomoglo je zajmodavcima da zarade ogromne prihode od svojih zajmova sa promenljivom kamatnom stopom i akumuliraju dodatni prihod od sredstava zarobljenih na ruskim depozitnim računima.

Banke ne mogu da pristupe gotovini zarađenoj u Rusiji zbog regulatornih ograničenja nametnutih 2022. godine koja su zabranjivala isplatu dividendi iz ruskih filijala preduzećima iz “neprijateljskih” zapadnih zemalja.

– Ne možemo ništa da uradimo sa ruskim depozitima osim da ih držimo u Centralnoj banci. Dakle, kako su kamatne stope rasle, tako je rasla i naša dobit – rekao je viši izvršni direktor jedne evropske banke sa ruskom filijalom.