Trenutno najvažnije pitanje za Rusiju ostaje aktuelni rat sa Ukrajinom, koji se bliži svojoj trećoj godini bez ikakvih nagoveštaja završetka.
Rusija ulazi u 2024. godinu sa teškim nasleđem iz prošle godine, tokom kojeg je živela životom sličnim trci sa vremenom kako bi se suočila sa posledicama više od jednog osetljivog dosijea po svoju nacionalnu bezbednost i unutrašnje prilike, koje je – prema ruskim posmatračima – uspešno iznela. Rizici su, ipak, i dalje tu.
Događaji kojima je Rusija svedočila 2023. godine nisu bili ograničeni na rat sa Ukrajinom u kojem nije bilo postizanja odlučujućeg prodora, niti na kontinuirano nametanje zapadnih sankcija, već su uključivali i preduzimanje koraka od strane Rusije ka novim savezništvima koja uključuju zemlje koje su odabrale da se ne pridruže zapadnim sankcijama Moskvi.
Ovim se 2024. nominuje kao godina repozicioniranja Rusije u alternativnim geopolitičkim sistemima, bilo na području bivšeg Sovjetskog Saveza, ili na drugim vitalnim područjima, uključujući i Bliski istok.
Novi izazov – Finska
Godina 2023. jedva je završila svoje poslednje dane pre nego što je sa zapadnog fronta došao novi izazov, ovaj put iz Finske, koja je zauzela novi eskalacijski stav prema Moskvi dozvoljavajući raspoređivanje američkih baza na svojoj teritoriji, što se poklopilo sa zatvaranjem svih graničnih prelaza sa njom.
Kao odgovor, ruski predsednik Vladimir Putin zapretio je Finskoj “problemima”, kao i objavom odluke o ponovnom uspostavljanju Lenjingradskog vojnog okruga, što najavljuje novu konfrontaciju na zapadnim granicama zemlje, koje su sada bliže nego ikada linijama dodira sa američkim i NATO snagama.
Trenutno najvažnije pitanje za Ruse ostaje aktuelni rat sa Ukrajinom, koji se bliži svojoj trećoj godini bez ikakvih nagoveštaja završetka. Ruski posmatrači mišljenja su da se stiglo do tačke posle koje nema povratka.
Ruska želja – promena u Beloj kući
Prema rečima strateškog eksperta Rolanda Bigamova, malo je verovatno da će se rat završiti tokom tekuće godine.
On je u izjavi za “Al Džaziru” rekao da će se u februaru znati tačan iznos vojne i finansijske pomoći koju će Kijev dobiti od zapadnih zemalja u 2024. godini. Ističe da će ona, u svakom slučaju, biti manja nego u 2023, što će umanjiti sposobnost ukrajinskih snaga za pokretanje novih kontraofanziva, a time i povećati sposobnost ruske vojske da rat okonča u svoju korist.
Dodaje da će konačan stav o podršci Ukrajini u ratu sa Rusijom krenuti u novom smeru krajem 2024. godine, sa predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, i promenom sadašnje administracije u Beloj kući, dolaskom novog tima koji će biti manje entuzijastičan u pogledu podrške Kijevu.
Međunarodna politika i savezi
Ruski posmatrači veruju da su zemlje Afrike i Latinske Amerike sposobne da se ujedine u novu organizaciju – ugovor ili savez koji bi se, metaforički, zvao “Južnoatlantski savez” – što bi pomoglo izgradnji multipolarnog svetskog poretka, ali i predstavljalo protivtežu zemljama Severnoatlantskog saveza (NATO).
Na internom planu, očekuje se da će predsednički izbori u Rusiji, zakazani za 17. mart, biti najvažniji interni izbori u novoj godini, posebno nakon što je Putin potvrdio svoju kandidaturu za njih.
Ratna ekonomija i sankcije
Prema zvaničnim procenama, očekuje se rast ruske ekonomije od 1,1 odsto u 2024. i jedan odsto u 2025. godini, što je gotovo isti podatak koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj.
Banka Rusije očekuje rast BDP u rasponu od 0,5 do 1,5 odsto u 2024. i u rasponu od jedan do dva odsto u 2025. godini.
Ekonomista Viktor Lašon kaže da će se sankcije Rusiji nastaviti i 2024. godine, uz rizik da budu pooštrene krajem marta 2024, što bi moglo negativno uticati na ekonomiju.
Međutim, prema Lašonovim rečima, ni situacija u Evropi nije ništa bolja, posebno zbog imigranata. Štaviše, ovu situaciju indirektno može pogoršati interakcija Rusije sa Kinom, čiji su odnosi sa Zapadom sve napetiji zbog pitanja Tajvana, a koji su dostigli kritičnu tačku.
Ističe da će ovaj faktor podstaći napredak ka stvaranju novih saveza i nove valute. Međutim, rezultati toga neće biti vidljivi sve do poslednjih godina ove decenije. Dodaje i da je ruska valuta, rublja doživela neviđenu oluju 2023. godine. Međutim, monetarne vlasti su uspele da neutrališu uticaj restriktivnih mera i spreče iscrpljivanje ruskog trezora.
Po njegovom mišljenju, čak ni embargo na naftu i obaranja njene cene nisu bili u stanju da sruše rusku ekonomiju. Naprotiv, ostvaren je oporavak BDP na nivou iz 2021. Što se tiče tržišta rada, plate nastavljaju da rastu, a nezaposlenost pada na rekordan nivo.
Demografija – jedan od glavnih problema
Demografska situacija u Rusiji i dalje je jedan od glavnih problema za koji nije pronađeno rešenje, niti su njegovi društveni i ekonomski uticaji značajno smanjeni. Poslednjih godina broj rođenih nastavlja da opada, dok starosna granica za odlazak u penziju raste, kao i očekivani životni vek.
Međutim, prema rečima istraživača društvenih pitanja Vladimira Košula, imigracija je predstavljala jedno od mogućih rešenja demografskog problema, ali je to nesiguran proces.
Objašnjava da se povećava broj redovnih imigranata koji dolaze na posao, ali – s druge strane – među stanovnicima susednih zemalja postoji nevoljnost da rade u Rusiji zbog pada kursa rublje naspram jačih valuta, zbog čega zemlja gubi dobar deo privlačnosti za strane radnike.
