Povodom inicijative o priključivanju Srpske etničke škole “Vuk Stefanović Karadžić“ Kizboro programu dopunskih škola u inostranstvu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za obrazovanje Republike Srbije, koja treba da startuje početkom nove školske godine, ambasador Srbije u Australiji, Nj.E. Rade Stefanović, posetio je školu 25. novembra.
Ambasadora je dočekala direktorka škole Nada Miljanić, koja mu je pokazala prostorije škole u okviru Crkveno-školske opštine Sveti arhiđakon Stefan.
To je bila prilika da ambasador poseti četiri odeljenja ove škole, i da u kratkom razgovoru sa učenicima i njihovim nastavnicima porazgovara sa njima, kao i da kratko prisustvuje njihovoj nastavi.
Najmlađi, predškolci i prvi razred, su tog dana učili slovo “š“, naučili pesmu “Od kuće do škole“ i otpevali pesmu “Šaputanje“. Drugi i treći razred su čitali šaljive stihove pesme za decu “Dva jarca“, koju su tog dana učili.
ZZeleći da nasmeju ambasadora, pokazali su da su savladali ćirilično pismo i veštinu čitanja, važna dostignuća za njihov uzrast.
U četvrtom i petom razredu se đaci vežbali čitanje i pisanje ćirilice kroz temu novca i kredita, na šta je ambasador upozorio učenike da budu pažljivi kod uzimanja kredita. A, najstariji razredi su imali set pitanja za ambasadora.
Ambasador Stefanović je roditeljima, učenicima i nastavnicima predstavio program Ministarstva prosvete Republike Srbije za učenje srpskog jezika u dijaspori.
– Danas mogu mnogo komotnije da pričam o ovom programu nego pre godinu dana, jer smo u ovoj školskoj godini, već imali šest grupa sa oko 100 učenika, tri grupe u Brizbejnu, i tri grupe u Oklandu na Novom Zelandu, koji u decembru završavaju prvu godinu rada, jer pratimo australijsku školsku godinu. Zato sada imam mnogo više iskustva, i praktičnog znanja kroz ovaj proces. Već za sledeću godinu imamo najave otvaranja dva odeljenja u Kanberi, najavu priključenja programu odeljenja iz škole “Vuk Karadžić“ iz Sent Albansa i sada vaše škole – rekao je prisutnima.
Ujedno je objasnio roditeljima i nastavnicima, da će škole nastaviti sa postojećim programom po kome su i do sada radili, jer on u najvećem delu i pokriva program dopunskih škola dijaspori, a da će učenici ovim program dobiti samo dodatno zaokruženje celog plana učenja srpskog jezika.
Učenici će dobiti đačke knjižice, kao zvanični dokument države Srbije, da su pohađali nastavu dopunskih škola sa tri predmeta srpski jezik i književnost, moja otadžbina Srbija koja obuhvata nacionalnu istoriju i geografiju, i osnovi kulture sprskog naroda, koji obuhvata muzičku i likovnu umetnost Srba.
Iz ovih predmeta će učenici na kraju godine dobijati ocene od prvog do osmog razreda, a na kraju školske godine izdaje se i Uverenje o završenom razredu dopunske škole u inostranstvu, kao zvanični dokument Republike Srbije.
– Na ovaj način, država Srbija želi da pomogne, s obzirom da preuzima deo finansiranja plata nastavnika, s tim da škola može da nastavi da bude finansiranja od strane države u kojoj radi, jer jedno drugo ne isključuje, a ovo je dodatna pomoć školama – istakao je ambasador.
On je dodao da kada je razgovarao s vladikom Siluanom o programu dopunskih škola, ideja je bila da dođe do sinergije, a ne da Srbija pravi paralelne institucije već postojećim.
Ambasador je naglasio da su i crkva, ambasada i svi građani na jednom te istom zadatku, a to je obrazovanje mladog naraštaja u dijaspori, posebno ovako daleko u Australiji.
– Posebno što je reč o deci su druga, ako ne i treća i četvrta generacija, koja jednom godišnje, a možda i ređe odlazi do matice. Želim i vama roditeljima da se zahvalim što odvajate svoje vreme i dovodite decu subotom u ovu školu, posebno kada se ima u vidu udaljenosti u ovdašnjim gradovima. A i deci, koji posle pet dana dolaze i šesti dan u školu. Ali verujem, ako ne sada da će vam kad podrastu biti zahvalni, posebno u državi poput Australije, koja neguje multikulturalnost, što imaju taj svoj deo nasleđa kao deo njihovog identiteta i svakodnevnog života – kazao je Stefanović.
Potrebno je da se program upisa dece završi do kraja ove školske godine, do 16. decembra kako bi se završila akreditacija grupa i nastavnika, i da bi škola sa dopunjenim programom mogla da startuje već 1. februara, objasnio je ambasador.
Prema njegovim rečima, 19 zemalja je za sada organizovan ovaj program i nastavu pohađa oko 8.000 đaka.
Pomoć nastavnicima
Pomoć školi kako u finansijskom smislu, ogleda se i u pedagoškom objasnio je ambasador Stefanović. U ministarstvu je određen koordinator, prosvetni radnik i koja je na raspolaganju nastavnicima za sve metodološke, nastavne smernice, diskusije i razgovore.
Inicijativa o uvođenju veronauke
Poseta ambasadora Stefanovića je bila prilika i da učitelji postave pitanja koja su ih zanimala. Veroučiteljka, Mirjana Kuljanin, inače diplomirani veroučitelj Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, se interesovala o mogućnosti da se i veronauke u uključi u knjižicu i uverenje kao predmet, posebno što su ovaj predmet u školi u Kizborou ima podrške i roditelja, i celokupne crkveno-školske opštine, a učenici škole redovno pohađaju ovu nastavu.
Ambasador Stefanović se saglasio da je to legitimno pitanje, i da je saglasan sa inicijativom da to bude fakultativni, odnosno, izborni predmet.
Ko može da pohađa dopunsku školu?
Kako u Australiji deca kreću ranije u školu, već od predškolskog uzrasta, roditelje je zanimalo kako po tom pitanju funkcioniše dopunska škola.
– Pravilnik predviđa osmogodišnje školovanje od prvog do 15 razreda. Grupe se formiraju prema uzrastu, pa se obično grupišu prvim drugi i treći razred, mlađa grupa, četvrti, peti i šesti, ili srednja grupa, i starija, sedmi i osmi, s tim da se ovoj grupi priključuju i učenici stariji od 15 godina, a mlađi od 18. Broj učenika po grupama je od 15 do 20. U mlađu grupu se upisuju se deca starija od 6,5 godina. Mlađa deca, koja su zrela i mogu da budu pažljiva na nastavi, mogu i ranije da se pridruže programu. Deca koja imaju tri, četiri godine još nisu spremna da prate ovaj program – objasnio je Stefanović.
