Najveća krupanjska manifestacija Plodovi Rađevine održana je deseti put na platou ispred krupanjske Biblioteke Politika gde se ovoga puta okupilo rekordnih, više od 150 izlagača i 40 ekipa koje su se takmičile u spremanju gulaša. Miholjsko leto je ustupilo mesto pravom jesenjem, kišnom i prohladnom danu, ali to nije sprečilo izlagače da na štandovima prikažu svoje proizvode ne samo iz Rađevine već Mačvanskog, Kolubarskog okruga, Vojvodine, iz cele Srbije, a bilo ih je i iz Republike Srpske, tako da su brojni posetioci, čas pod kišobranima, čas bez njih, imali šta da vide, probaju i kupe.
Oko štandova sa hranom, zimnicom, ručnim radovima, vrilo je uprkos povremenoj kiši, razgledalo se i uživalo.
– Vidiš ovo, loša je godina, voće slabo rodilo, povrće ništa bolje, nije bila najbolja ni za pčelare, ali opet ovde svega ima. Dok je nama naše zemlje, naših njiva i plodne zemlje i vrednih seljaka da se na njoj radi, nikad neće biti gladi. Treba to da čuvamo jer džaba sve, ako nemaš šta da pojedeš, i ako to nije domaće, zdravo – kaže jedan stariji posetilac za štandom krcatim pršutama i drugim mesnim đakonijama.
Zvanično je predsednik krupanjske opštine Ivan Isailović otvorio manifestaciju koja traje punu deceniju.
– Plodovi Rađevine su iz godine i godinu sve masovniji, a ove, jubilarne imamo rekordan broj učesnika. Nadam se da će trajati još dugo i postati jedna od najvećih srpskih tradicionalnih manifestacija – poručio je Isailović i poželeo da dogodine bude još više i izlagača i posetilaca.
Na štandovima bogata ponuda, na jednom je mladi Aleksandar Tadić iz Donje Bukovice kod Valjeva koji u ponudi ima više od 20 vrsta dimljenog sira napravljenog od kravljeg mleka. Tu su sirevi sa belim lukom, suvim grožđem, sremušem, suvim šljivama, aronijom, orasima, do najnovijeg sa duvan čvarcima. Sve je, veli, domaća proizvodnja, na tradicionalan način, a u radu osim njega učestvuju roditelji i sestra.
– Ovo su radili moji pradeda i deda, a mi smo nastavili i malo sve unapredili. Imamo svoje krave, svoje orahe, skoro sve je naše, a ono što nemamo kao pistaće, ili aroniju, nabavljamo od proverenih proizvođača – kaže Aleksandar dok pokazuje sireve.
Na štandu prepunom tegli je Ljiljana Graovac iz sela Glušci u bogatićkoj opštini.
– Tu su peglane paprike, ljute, ajvar, šarena salate, liker od kupine, maline, orahovača, kajsijevača, višnjevača. Sve je iz mog domaćinstva, sve naša proizvodnja. Narod najviše traži ajvar i pečene paprike, a cene su malo jače jer je godina bila loša za papriku. Ajvar košta oko 1.000, veća tegla paprika 1.200, šarena salata 400, a likeri 1.200 dinara – kaže ona, uz opasku da kiša ništa ne smeta.
U dugačkom nizu kotlića bilo je najveselije, uprkos hladnom danu gajbe piva su se dodatno hladile u Bogoštici, a kroz dim i mirise gulaša probijala se muzika, od one sa zvučnika do harmonikaša koji je nastupao kraj jednog kotlića. Kiša je prestajala, pa “fajtala”, ali niko nije odustajao. Sve se glasnije pevalo, bila opuštenija atmosfera, a onda je i zvanično saopšteno da je prvu nagradu za najbolji kotlić, šporet “smederevac”, dobio Predrag Popović iz Matijevca, kapiten ekipe Dusić mala. On je ponosno podigao samo pehar, šporet nije dirao, ali je na pitanje šta će pobednička ekipa raditi sa nagradom, ozbiljno rekao: – “Podelićemo je”, pa otišao da uživa u reprizi uspeha pošto je, reče, i prošle godine ovde pobedio.
Desete Plodove Rađevine, privredno-turističku manifestaciju, organizovala je Turističko-sportska organizacija opštine Krupanj, uz pokroviteljstvo lokalne samouprave. Kako rekoše, sad valja početi pripreme za narednu godinu, da sve bude još bolje, lepše, masovnije i da se potvrdi da Rađevina baš rađa.
Svako ima tajnu
– Družimo se i to je najbitnije – kaže Dragan Lazarević ispred ekipe Duvanište, pa ostavi na momenat kotlić da porazgovara sa nama.
– Drugi put sam u Krupnju, idem često na ovakve skupove. Bio sam prvi u Koceljevi među 250 učesnika, a pobedio sam i pre dve nedelje na takmičenju u Prnjavoru. Svaki kuvar ima neku tajnu, najbitniji su meso, luk, šargarepa, što više toga staviš ne možeš pogrešiti. To je najbitnije u spremanju gulaša. U ovom su kotliću junetina i srnetina, kao i malo divlje svinje. Začini su samo domaći, moj luk i ostalo, ništa iz prodavnice – kaže Dragan, pa nastavi da nadgleda gulaš.
Dobri domaćini
Kako reče Mladen Stefanović, pomoćnik predsednika opštine, Plodovi Rađevine traju čitave godine i vredno se radilo da bi na manifestaciji, koja je odavno prevazišla granice Rađevine, bilo izloženo ono što vredni domaćini imaju.
– Ima više izlagača u odnosu na prethodne godine, što govori da smo dobri domaćini i da ljudi vole da dođu. Od 2012. postoje Plodovi Rađevine i nismo ih organizovali jedino 2020. zbog korone. Nastali su iz više manifestacija – Dana gljiva, Dana krompira koje su se spojile i dobili smo manifestaciju koja traje punu deceniju. Ona je među poslednjim sličnim skupovima u godini u Srbiji i zatvara našu turističku godinu. Inače, ovaj prostor ispred Politike postaje mali da primi sve izlagače pa razmišljamo da ih prebacujemo ubuduće i sa druge strane reke Bogoštice – kazao je on.
Bundeva od 43 kile
Radostan je bio i Predrag Vasiljević iz Kostajnika, čija je bundeva od 42,7 kilograma bila najteža na manifestaciji, a kaže da su mu ostale “normalne”.
Fićijada
Dok su se duž jedne obale rečice Bogoštice pušili kotlići i krčkao gulaš, sa druge strane kiša je oprala brojne fiće na novoj Fićijadi, podsećajući na omiljeni automobil bivše nam države. Stigli su iz Kragujevca, Rume, Beograda, Aranđelovca, Čačka, Valjeva, Šapca, Loznice, upeglani, mali, ali legendarni, izazivajući pažnju i starijih koji ih pamte iz mladosti, nekadašnjih njihovih vozača, ali i dece koja su rođena mnogo godina pošto je poslednji fića izašao iz fabrike u Kragujevcu.
