Iako ubod strašnog crvenog, vatrenog mrava boli, to je daleko od najvećeg bola posle ujeda ili uboda nekog od insekata. Ova invazivna vrsta koja trenutno napada delove Kvinslenda i Novog Južnog Velsa i podleže nacionalnom programu iskorenjivanja, dobila je ime po svom ubodu, koji očigledno gori kao vatra. Na skali bola koja meri ujede i ubode insekata, od blagog peckanja do agonije, ubod vatrenog mrava ocenjen je sa relativno skromnih 1,2.
Skala dostiže 4,0, koliko boli ubod džinovske ose, koji je naučnik, koji je razvio indeks nazvao, zaslepljujući, žestoki, šokantno električni. Reč je američkom entomologu, Džastinu Orvilu Šmitu, koji je napravio indeks, tako što je osetio ubode nekih od najstrašnijih insekata na svetu.
Dr Dejvid Jejts, entomolog i direktor Australijske nacionalne kolekcije insekata CSIRO, kaže da niska ocena crvenog mrava (inače uvezenog) po Šmitovom indeksu ne govori punu priču o ovoj egzotičnoj pretnji.
– Crveni, vatreni mravi su invazivna vrsta, koja je tokom protekle decenije ušla u jugoistočni Kvinslend i proširila se dalje nego što tim za iskorenjivanje to želi. Gde god da se pojavi, izaziva uznemirenje među ljudima, formira se u velikim kolonijama i može da istisne druge domaće mrave i beskičmenjake – rekao je dr Jejts.
Prema njegovim rečima, ubod ovog mrava može da izazovedodatne ubode više drugih insekata, jer šalje alarmni feromon i daje signal ostalim članovima u koloniji da postoji uljez i da ga napadnu.
Crveni, vatreni mrav maršira ka jugu, ali još nije zabeležen u Viktoriji. Međutim, ne manjka običnih insekata, koji imaju ocenu bola, po Šmitovom indeksu, veću od ocene vatrenog mrava od 1,2. Čak i ubod pčele je jači 2,0.
Dr Šmit, koji je umro ove godine (ne od uboda insekata), razvio je svoj indeks 1980.
– On je namerno izazavao mnoge mrave, pčele i ose da ga ubodu i posle tih uboda pisao beleške, opisujući bol i dajući mu ocenu od nula do četiri – ispričao je dr Jejts i dodao da je upravo zahvaljujući tom indeksu postao prilično poznat naučnik.
Dok Šmitov indeks uključuje ugrize, oni na gornjem kraju spektra obično se daju ubodom insekata, a ne njihovim žestokim mandibulama, objasnio je dr Jejts i dodao da svi mravi imaju mandibule, tako da mogu efikasno da ugrizu svojim zubima.
– Mravi bikovi imaju veoma velike čeljusti i koriste ih da se drže dok ubodu više puta svojim žalcem – istakao je dr Jejts.
Indeks nije nužno pokazatelj toksičnosti. Ne postoji uvek korelacija između bola i stvarne štete, istakla je dr Kejt Ambers sa Načnog fakulteta Univerziteta Zapadni Sidnej koja je i osnivač “Beskičmenjaci Australije”.
Na primer, osa pauk može da ima bolniji ubod, ali je manja verovatnoća da će izazvati anafilaktički šok kod svoje žrtve, za razliku od pčela ili mrava bika.
– Ose i pčele koje žele da odvrate ljude i druge sisare da uzimaju njihove stvari, kao što je med, mogu da imaju evolucionu korelaciju sa njihovim vrstama otrova i štetom. Ali, morate da zapamtite, insekti su drevni, stari su 458 miliona godina, mi svega dva miliona. Tako da je više od 450 miliona godina evolucije pre nego što smo se pojavili verovatno važnije u određivanju toksičnosti – naglasila je dr Ambers.
Bez stonoga, škorpija i pauka
Šmitov indeks je donekle subjektivan, a ubodi većih primeraka insekata mogu da budu bolniji od manjih. Indeks se odnosi samo na insekte, tako da ostali beskičmenjaci, poput stonoga, škorpija i pauka, nemaju ocenu Šmitovog indeksa.
Australijski insekti po indeksu bola
Dr Jejts izdvojio insekte koji najčešće bodu u Australiji.
1. Crni kućni mrav iz baštenske sorte ocenjen je 0,1.
2. Mesni mrav – 0,5. Ovaj australijski starosedelac neće ubosti nego će ujesti
3. Zelene mrav – 0,5. Još jedan domorodac iz Australije, koji nema ubod, ali može da ugrize i poprska ranu mravljom kiselinom za dodatnu “zabavu”.
4. Crveni vatreni mrav – 1.2. Nepoželjan uvoz koji donosi “oštar, blago alarmantan” ubod. Ponavljano peckanje oseća se kao da vam koža gori.
5. Zeleni mrav – 1,5. Žaoka je dobra zbog male veličine.
6. Evropska medonosna pčela – 2.0. Mnogi Australijanci mogu da potvrde bol od uboda pčele.
7. Bumbar – 2,5. Može da ubode više puta i ima više otrova od pčele.
8.Evropska osa – 2.5. Neprijatan lik sa bolnim ubodom i lošim stavom. Veoma agresivan i napadaće u velikom broju.
9. Grnčarska osa, papirna osa, osa od blata – 2,5. Ove domaće vrste osa imaju bolan ubod, ali su retko agresivne prema ljudima.
10. Mravi bikovi – 3,0. Izgledaju zastrašujuće i agresivno. Pored bola, njihov otrov kod mnogih ljudi izaziva anafilaksiju. Mrav džek skakač je vrsta mrava bikova.
11. Paukova osa – 4.0. Njihov otrov je dizajniran da onesposobi velike pauke. Dr Šmit je opisao ubod američkog sokola tarantule, vrste paukove ose, kao da je “fen za kosu ubaačen u vašu kadu sa penušavom kupkom”.
