Sa predviđanjem izuzetno suvog vremena tokom ovog proleća i leta, sve češće se čuju upozorenja o mogućim požarima. Australijanci, pogođeni katastrofalnim “crnim letom” šumskih požara 2019.-2020, koji su uništili područje veličine Turske, takođe, imaju na umu nedavne visoke letnje temperature u Evropi i Kanadi, koje su dovele do požara.
Upravo zbog toga su se ovih dana mnogi podsetili metode, koju su godinama koristili auhtohtoni stanovnici Australije, a to je da se protiv požara bore vatrom.
Naime, dok neupućenima, vatra može da izgleda opasno, kontrolisana hladna vatra ili kako se zove “kulturna vatra”, oslobađa zemlju od opasne šikare, koristeći autohtone tehnike prenošene hiljadama godina.
Tehnika, koju podučava Jagun alijansa aboridžinska korporacija (Jagun), se mnogo razlikuje od standardnog sagorevanja za smanjenje opasnosti, koje koriste seoske vatrogasne službe. Kulturno spaljivanje se izgubilo nakon što je Velika Britanija kolonizovala Australiju.
Prethodnih godina ta tehnika oživljava, a ove godine se koristi kada meteorolozi upozoravaju na užareno leto, koje bi moglo dovesti do razornih požara.
Kulturno spaljivanje, koje praktikuje autohtono stanovništvo, kada se radi pravilno, generiše daleko manje toplote, za razliku od smanjenja opasnosti od gorenja.
Kulturno spaljivanje uključuje spaljivanje manjih površina vegetacije, omogućavajući životinjama i pticama da se udalje od vrućine. Paljenje se, takođe, dešava u hladnijim vremenima, na primer, uveče i vodi se računa o zaštiti drveća, posebno veoma starog drveća, koje je stajalo stotinama godina i koje su Aboridžini koristili u kulturne svrhe.
– Aboridžini smatraju krošnje, vrhove drveća svetim, tako da ne želimo nikakvu vatru na vrhu krošnje, jer na taj način može da se ošteti staro drveće sa krošnjom i u tom slučaju puštamo svu svetlost, koja utiče na slab rast, tako da želimo da prekinemo taj ciklus – objasnio je Rič ard Gedes, menadžer programa Jagun.
Majkl Smit, farmer u obližnjem Kipendafu, koji je izgubio skoro 75 odsto svoje imovine u požarima 2019-2020, pozvao je Jagun u pomoćuoči letnje sezone.
Inicijativa Jagun, takođe, stvara mogućnosti za lokalne Aboridžine da steknu praktične veštine dok održavaju drevne metode brige o zemlji.
Uz grant od Nacionalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama australijske vlade, Jagun, posebno vodi 20 radionica za oporavak od požara u zajednici u regionu.
Stara tehnika zlata vredna
– Mislim da su posle šumskih požara 2019-2020, mnogi ljudi širom Australije, uključujući i one na severu Novog Južnog Velsa, postali zaista svesni remetilačke sile šumskih požara van kontrole i počeli su da razumeju neke od stvari koje su dovele do toga – istakla je Anastasija Gajes, stanovnica sela Bilen klifs vilidž, koje je oko 800 km udaljeno od Sidneja
Ova žiteljka ruralne zajednice u severnom delu Novog Južnog Velsa smatra da je mnogima nedostajalo kulturno spaljivanje.
