Prema najnovijim podacima, Australijskog zavoda za statistiku (ABS), australijska ekonomija je zabeležila sporiju godišnju stopu rasta od 2,1 odsto.
Ekonomska aktivnost je porasla za svega 0,4 odsto u junskom kvartalu, što se poklopilo sa rezultatom ekonomije u martu ove godine.
To praktično znači da je godišnji tempo rasta privrede pao sa 2,7 odsto sa kraja 2022. na svega 2,1 odsto na kraju juna, što potvrđuje značajno usporavanje australijske privrede u prvih šest meseci ove godine.
Imajući u vidu brzi tempo rasta stanovništva, koji se ove godine dešava u Australiji, brojke pokazuju da je količina ekonomske proizvodnje po osobi trenutno opala šesti mesec zaredom.
Mereno kao bruto društveni proizvod (BDP) po glavi stanovnika, brojke pokazuju pad od 0,3 odsto u junskom kvartalu, nakon sličnog pada od 0,3 odsto u martovskom kvartalu.
– Došlo je do usporavanja australijske ekonomije po glavi stanovnika dva uzastopna kvartala, stvarajući takozvanu recesiju po glavi stanovnika, ali tehnička recesija ostaje malo verovatna – rekao je bivši ekonomista Banke državnih rezervi (RBA) Kalam Pikering.
Domaćinstva koriste sva finansijska sredstva koja imaju kako bi se nosila sa rastućim kamatnim stopama i inflacijom.
Podaci ABS-a pokazuju da je koeficijent štednje domaćinstava pao sedmi uzastopni kvartal na 3,2 odsto, u odnosu na 3,6 odsto u martovskom kvartalu.
To je najniži nivo od juna 2008. godine, tokom globalne finansijske krize.
Zvaničnici ABS-a su stava da je pad stope štednje domaćinstava podstaknut većim plaćanjima kamata na stambene kredite (zbog povećanja kamatnih stopa RBA), višim porezima na dohodak i većom potrošnjom domaćinstava, kako bi se podmirili sve više troškove života.
Naime, Australijanci i dalje primetno povlače diskrecionu potrošnju, ali moraju da troše više na osnovna dobra i usluge zbog povećanja kirija, premija osiguranja i viših računa za struju i gas.
U junskom kvartalu diskreciona potrošnja je opala za 0,5 odsto, što je treći uzastopni kvartalni pad.
Pad su predvodili rekreacija i kultura (za 2,5 odsto), te nameštaj i oprema za domaćinstvo (za 2,5 odsto).
Delimično je to nadomešteno rastom broja kupljenih automobila za 5,8 odsto, pri čemu treba imati u vidu da su vozila isporučena domaćinstvima u ovom kvartalu, nakon karantinskih kašnjenja u lukama.
Stopa nezaposlenosti se kretala u rasponu od 3,4 odsto do 3,7 odsto u poslednjih 12 meseci, a trenutno je na 3,7 odsto. RBA očekuje da će do kraja sledeće godine dostići 4,4 odsto.
Prognoza Čalmersa
Blagajnik Džim Čalmers je rekao da je ekonomija ostala stabilna i čvrsta, suočena sa nemilosrdnim pritiskom, ali je očekivao da će dalje usporavati i da će se nezaposlenost povećati.
– Ekonomski rast se dobro održao uprkos neizbežnom danku viših kamatnih stopa, ublažavanju inflacije i kontinuiranoj globalnoj neizvesnosti, posebno kada je u pitanju Kina. Australijanci nastavljaju da povlače diskrecionu potrošnju kako bi napravili mesta za osnovne stvari, kao i da pokriju otplatu hipoteke. Očekujemo da će privreda znatno usporiti tokom naredne godine, a očekujemo i da će porasti stopa nezaposlenosti – objasnio je Čalmers.
Kamatna stopa na čekanju
Banka državnih rezervi (RBA) je na sednici Odbora u utorak 5. septembra, odlučila da zadrži kamatnu stopu na 4,1 odsto, već treći mesec zaredom.
Odluka RBA da pauzira stopu na još mesec dana bila je u skladu sa očekivanjima većine ekonomista i finansijskog tržišta, nakon što se inflacija u julu spustila na 4,9 odsto, niže od prognozirane, ali iznad dva do tri odsto što je cilj RBA.
U svojoj poslednjoj izjavi kao guverner RBA, Filip Lou je rekao da, iako inflacija opada, možda će biti potrebna dodatna povećanja stope da bi se inflacija obuzdala.
Mišel Bulok, aktuelna zamenica guvernera RBA, preuzima tu ulogu 18. septembra.
