Ima li granica? Zapad ne odustaje od sumanutih zahteva da Srbija izgubi nezavisnost i da joj se zdrobi kičma!

Koliko Srbija puta treba da ponovi da neće uvesti sankcije Rusiji da bi se zapadni emisari, posrednici, podsekretari i zamenici okanuli ćorava posla.

Ima li granica tom siledžijskom evroatlanskom blamiranju na otvorenoj sceni da se od jedne nezavisne evropske države zahteva da učini ono što ta zemlja smatra potpuno suprotnim svim svojim interesima.

Postoji li način da nasrtljivim emisarima posttotalitarne antiruske imperije u raspadanju, dopre do svesti da Srbija nikada neće pogaziti svoju reč i osramotiti sopstveni obraz pred precima i potomcima.

Sumanuti zahtevi Zapada

I umesto da postepeno shvate bezumnost jalovih nasrtaja na Srbiju, sumanuta ofanziva zapadnih uterivača sankcija protekle Strasne sedmice je kulminirala.

Beograd su posetila tri američka jastreba senatora i direktno saopštila srpskim zvaničnicima na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da očekuju da Srbija uvede sankcije Rusiji i da odustane od saradnje sa Kinom.

Pošto nisu dobili odgovor koji su priželjkivali, a vraćaju se praznog kofera u Vašington, očekuje se da SAD podigne nivo „pregovarača“ koji u holbrukovskom maniru već spremaju ultimatume za Srbe.

Ne bi bilo čudno, spekulišu upućeni, i da se u finišu te sramotne diplomatske akcije bez presedana, i sam američki predsednik Bajden direktno uključi u lobiranje kako bi okrenuo Srbiju od Rusije.

I sigurno je, Bajdenu neće ostati beznadežno da visi ruka u vazduhu i imaće sa kim da se rukuje sa strane Srbije ali i taj diplomatski gest nikako neće značiti da će Srbija uvesti sankcije Ruskoj federaciji.

EU nasrće ogoljenim rečnikom

Ove nedelje, i Evropski parlament je formulisao nacrt Rezolucije koja će biti usvojena ove godine, a u kojoj se decidno insistira da se Srbija pridruži spoljnoj politici EU i sankcijama protiv Rusije.

Ogoljenim rečnikom, bez diplomatskih floskula, jezivim i nezgrapnim formulacijama mržnje, parlamentarci Evrope zahtevaju od Srbije da se pridruži toj nezabeleženoj političkoj, medijskoj, ekonomskoj, kulturološkoj civilizacijskoj agresiji protiv Rusije.

Evropska unija, uzdrmana i zgažena osionim Američkim starateljstvom, naoružana, ponižena i dodatno poljuljana evroatlanskom vojnom silom, ucenjuje Srbiju da joj se pridruži.

Evropa u kojoj se savetuje građanima tuširanje hladnom vodom, rastu redovi za zejtin, a približava se zima sa paprenim cenama energenata, traži od Srbije da deli njeno ekonomsko blagostanje.

Probudili su se i razjarili i vojnici Imperije unutar Srbije koji sve gnevnije skandiraju preko medija: Sankcije, sankcije, sankcije…

Aleksandar Vučić je na Nikoljdan 2017. godine u Kremlju, direktno u oči Vladimiru Putinu rekao:

– Srbija nikada neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciji.

Isto to je predsednik Srbije ponovio ove nedelje, na Veliki četvrtak, u intervjuu za britanski Fajnenšenal tajms.

I šta onda nije jasno? Koliko puta treba da se ponovi?

Neće odustati nikad

Tu dolazimo do glavne teze.
Dokle god Zapad vodi ovu besprizornu hajku i zlokobni specijalni rat protiv Rusije, on neće odustati ni od slamanja Srbije.

Jer, u totalitarnoj postavci svakovrsnog ispiranja mozgova da bi se od Putina stvorio Hitler, a od Rusije Četvrti rajh, ne sme da postoji nijedna oaza neutralnosti i slobode.

U Zapadnoj matrici „spržene zemlje“ protiv ruskog naroda ne sme da preživi nijedno pleme i seme iz koga će da isklija nešto što može da uzdrma i sruši globalnu kulu antiruskih laži.
Ne zanima evroatlanske duboke mozgove da li će Srbija da prodaje jabuke u Rusiju, koliko će da plaća gas i hoće li da odleti neki avion iz Beograda za Moskvu. Ma jok, baš ih briga za to. Nije to poenta.

Cilj je da Srbija izgubi nezavisnost, da joj se zdrobi kičma, da poništi samu sebe, i da se utopi u bezobalnu kašu mrzitelja moćnog ruskog naroda.

I zato ovakav politički i ideološki Zapad nikad neće odustati. Iako im je konačni odgovor Srbije već dobro poznat.

Čak i da ga više nikad ne ponovimo.