Zapadna vojna alijansa sve se više uvlači u rat koji besni u Ukrajini. Članice NATO šalju oružje i “dobrovoljce”, dostavljaju satelitske i obaveštajne podatke Kijevu, a Ministarstvo odbrane Ruske Federacije (MORF) upozorilo je Rumuniju da može postati ratujuća strana.
Prema navodima MORF-a, deo ukrajinskih ratnih aviona početkom rata je preleteo u Rumuniju i još neke zemlje kako bi izbegli uništenje.
“Aerodromska mreža tih država ustupljena je ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu za baziranje. Odatle ukrajinski avioni napadaju Oružane snage Ruske Federacije. Skrećemo pažnju da takav postupak može da se oceni kao uvlačenje Rumunije i drugih zemalja (članica NATO) u oružani konflikt”, saopštio je MORF.
Oboreno pet SU-27
Rumunija, članica NATO, ranije je saopštila o ukrajinskim avionima koji su pobegli pred ruskim vazduhoplovstvom u tu zemlju. Prema navodima Bukurešta, rumunski migovi kasnije su ispratili te ukrajinske avione, i to nenaoružane, do njihovog vazdušnog prostora.
Međutim, prethodna dva dana na nebu iznad južne Ukrajine oboreno je pet SU-27 te zemlje. Oni su pokušali da napadnu ruske avione i trupe na zemlji. Moskva je odmah iznela da su ti ukrajinski avioni na zadatak poleteli iz Rumunije, što Bukurešt demantuje.
Osim toga, Rusi su kod zarobljenih Ukrajinaca našli laptopove s izviđačkim i obaveštajnim podacima, koje im je ustupio NATO, sa satelita i terena. To je i jedan od razloga zbog čega su Rusi isključili mobilnu vezu u najmanje tri ukrajinske oblasti, odnosno da bi sprečili sve dojave o kretanju njihovih trupa.
Poljska u strahu
Za to vreme u Ukrajinu stižu “dobrovoljci” iz Britanije. Priređena im je dobrodošlica pre kamerama, a ovi vrlo mladi ljudi nazvani su “veteranima”, te je vrlo teško poverovati da su već završili vojničku karijeru u Britaniji. Za to vreme “Tajms” piše da je njihova dnevnica oko 2.000 dolara, a kao što smo pisali, MORF je već saopštilo da oni ne mogu da imaju status ratnog zarobljenika, koji im garantuje život i humano postupanje. Možda tim pre što će većina njih koristiti oružje iz zapadne vojne pomoći, lake protiv tenkovske i protivavionske sisteme, za koje je potrebna duga obuka, pa u Ukrajini niko ne ume da se koristi njima. Pri tom, američki mediji navode da je samo od početka rata u Ukrajinu poslato 17.000 ovih projektila.
Ipak, u NATO se možda pojavila i prva pukotina, pošto se Poljska rukama i nogama bori da ne bude uvučena u rat. Naime, američki državni sekretar Entoni Blinken poručio je da Poljska ima zeleno svetlo da Ukrajini preda borbene avione sovjetske proizvodnje. Čak je bilo ponuđeno da se u zamenu Poljskoj pošalju američki avioni F-16. Međutim, poljski zvaničnici saopštili su ne nameravaju da Ukrajini predaju avione, niti ustupe aerodrome za poletanje. Oni su se izgovorili da bi za takvu odluku zeleno svetlo morao dati ceo NATO, a da konsenzusa o tome nema.
Narod na žrtveniku
Entoni Blinken posetio je i članicu NATO Litvaniju, gde je obećao dodatnih 400 vojnika i zajedničku odbranu u slučaju rata s Rusijom. Međutim, on je istakao da je “vojna moć Rusije neproporcionalna onoj kojom raspolaže Ukrajina”. Onda staje pitanje, u česmu se sastoji cilj vojne pomoći NATO Ukrajini, odnosno da li će ona dovesti samo do produženja rata od nekoliko sedmica, većih ljudskih žrtava i materijalne štete.
Gradovi kao bunkeri
Kijev je u očajničkoj nadi da će uvući NATO u otvoreni sukob odustao od frontalnog rata i ograničio se na formiranje čvorišta odbrane u krupnim gradovima. Ukrajinske snage prepuštaju Rusima široke teritorije i utvrđuju se u stambenim zonama i kraj infrastrukturnih objekata, poput bolnica i škola. Sve u nadi da će velike civilne žrtve na kraju ipak naterati zapad na aktivno učešće u ratu, pri čemu ostaje pitanje da li Kijev uopšte mari za živote ljudi ruskojezičnih oblasti na jugu i istoku zemlje.
S obe strane učestvuje u borbama tek oko 200.000 ljudi. To deluje neverovatno budući da je Kijev uoči rata imao pod kontrolom zemlju drugu po veličini u Evropi i 37 miliona stanovnika, ali je do sada samo njih 35.000 uspeo da ubedi da uzmu oružje. Rusi su, uzdajući se u svoje veoma pokretne oklopne jedinice i vazduhoplovstvo, samouvereno razvukli front i ukrajinske snage na 3.000 kilometara. Ukrajinska čvorišta odbrane u gradovima predstavljaju im smetnju jer moraju da ih okruže i zaobiđu lošim putevima ili troše vreme da ih zauzmu, ali pri tom Ukrajinci svaki put ostaju s jednim garnizonom manje i vojni stručnjaci procenjuju da im neće ostati dovoljno vojske da se brane istočno od Dnjepra koji deli zemlju na dve približno jednake polovine.
Molitva za mir
Patrijarh srpski, Njegova svetost Porfirije, pozvao je vernike da se mole za mir u Ukrajini, navodeći da je SPC počela sa skupljanjem priloga za postradale u ratom zahvaćenoj zemlji.
Na bogosluženju u Hramu Svetog Save patrijarh je naveo da je mir neophodan i da se u ove dane posebno i naročito molimo kao ljudi i hrišćani.
– Naša lična sećanja na tragične sukobe na prostorima bivše Jugoslavije veoma su živa, a evo još jedan rat je buknuo u Evropi i to među našom braćom hrišćanima, Rusima i Ukrajincima. Taj rat otkriva podeljenost. Taj rat proizvodi stradanja i podele, ali ne samo u ovom trenutku između naše braće Rusa i Ukrajinaca nego preti stradanjima i podelama i u čitavom svetu i u Evropi, gde osećamo kao da nadolazi tragedija. Zbog toga je buknula tuga u našim srcima zbog stradanja nama bliskih naroda po svemu, ali i zebnja zbog opasnosti koje taj rat nosi i po celu Evropu i svet – poručio je patrijarh Porfirije.
On je istakao da rat u Ukrajini znači opasnost po ljude na našim prostorima koji su podeljeni i još nedovoljno izmireni.
– Zato podsećam i pozivam da imamo saosećanja sa onima koji stradaju, ali i sa onima koji već dolaze u našu zemlju kao izbeglice. Primimo ih u naše domove, ali i u naša srca, u našu ljubav – poručio je patrijarh.
