Zbirku pesama izuzetno lepog i emotivnog naslova “Ovde daleko” objavila je pariska poetesa Danica Dana Dodić. “Tamo ostani / gde sunce blista / sačuvaj brata / sestru pozdravi” početak je istoimene pesme, u koju smo smešteni svi mi, po svetu rasuti. Dana nastavlja: “Ostani na straži / predaka slavnih / tamo daleko / vojnika palih.”
Gde god da ode, ako je naše duše, ne može čovek da izađe iz sebe, cenimo svoju i svačiju slobodu, za otečenstvo život dajemo i Dana to vidi ovako: “Plavo more / kosti su duboko / sa obale jonske / talasi govore.” U toj svojoj pesmi autorka otkriva i pev talasa: “Tamo je Srbija / daljinom čujem / himnu ratnika / sa Pomenom ustajem.”
– Pesmu sam napisala povodom 100-godišnjice završetka Prvog svetskog rata i od trenutka kada sam je sročila ona postaje moja, takoreći, zvezda vodilja ili misao svakodnevna, svakotrenutna. Shvatila sam koliko volim maticu i koliko Srbija struji mojim telom. U Parizu živim od 1972. godine, naravno da sam se srodila sa ovim gradom, lep je, bogat, živ, sa mnogo mogućnosti, zato u njemu i istrajavamo. Ali, sve je to jedan deo mene, a drugi je ono što sam donela u sebi, ogromno je, nemerivo je, ipak neopisivo lagano, tačnije, lako je nositi ljubav prema rodnoj grudi, njenim pejzažima, uspomenama, istoriji, kao i prema svakom čoveku, mogla bih reći – ponaosob.
Tako razmišlja Dana, tako i dušu otvara, a povod je prezentacija pesmarice “Ovde daleko”. Zborno mesto, svečanu salu pri Sabornom hramu Svetog Save u Parizu, ljubitelji poezije nisu omanuli. Organizovala je Dana sve. Maske i bez maski, ozbiljno lice ili osmesi, a kako svaki stih treba jasno čuti, poželela je da u izgovoru razgovetnost bude primarna.
– Htela bih da do svakoga stigne moja pesma, da je čuje i razume – objašnjava Dana.
Njena je ideja i da ne bude lično direktan prenosnik svojih pesama, već je govorničku i recitatorsku ulogu dodelila gostima. Mlađane izvođače je izabrala, pomogle joj učiteljice, pa je uspela da učenike Srpske dopunske škole spontano ubaci u svoj pesnički opus, dakle, svakom po pesma, što je iz publike Zeničanka Mira Teskedžić ovako, po bosanski, opisala:
– Merak svačiji.
Čim je oglašen početak poetske večeri, Dana se, kao domaćin, dobrodošlicom obratila okupljenim, potom je istakla otvorenost hrama Sv. Save i ljubaznost sveštenstva, za nastavnice dopunske škole uvek ima pohvale, često i sarađuju, svakom učeniku pristupa kao najrođenijem, a mnogo hvala raspršila je i gostima, ističući kolegu Nikolu Šuicu, vrsnog poetu sa kozerskim šarmom ili u dijasportskoj aktivnosti neumornu Leticu Živković, kao i sve druge, jednako drage zvanice i, podvukla je, kvalitetne ljude.
Izdavač zbirke “Ovde daleko” je Prosveta, a pitku recenziju uradio je Veroljub Vukašinović, opisavši autorku kao “pesnikinju sa koferom punim poezije”. Tokom večeri mnogo lepih reči za Danin rad izgovorila je drugarka joj Ranka Todorović Grubešić.
Među odraslim pomagačima veliku ulogu obavljao je muzikolog Vojin Jagličić, ovaj put kao tehnički urednik, a uvek kolovođa u veselju Sloba Šumadinac Janković je sebi nametnuo obavezu “odgovoran za koktel” što su prisutni ocenili sa:
– Nećemo te menjati.
Koordinatorka Srpske dopunske škole Blaženka Trivunčić je “uvek na Daninoj strani”, ističući njenu rodoljubivu istrajnost uprkos 1.800 kilometarske udaljenosti od matice. Zato Blaženka često ističe:
– Hvala Dani. Volim je.
U ovom predvečerju stihovi su najavljeni kao “žubor vode” i zaista je teklo tečno, lagano, opuštajuće, pa se Dana, primetili su okupljeni, u tom ugođaju i od punoće zadovoljstva, nekako, i podmladila. Jeste, kad je nešto milo duši, onda se lepota vidi i oseti!
Raznovrsna pesmarica
Danina pesmarica je puna raznovrsnosti. Ona piše o “Veku Neznanog junaka”, kod nje ima pitanja “Kuda?”, ima i “Košmara”, a i “Pariskog kišnog dana”, sve te mozaično upletene reči izgovarali su učenici Vuk i Doris Đurđević, Irena i Nikola Vasiljević, Viktorija Stefanović, Ana Milošević i nastavnica Milija Jevremović. Anđela Duval Lazić je na recitovanje Danine pesme dodala i “Strepnju”, tako odajući omaž velikoj Desanki Maksimović. A kako se od stihova pravi lepa i večna muzika, prisutni su čuli snimke: na Danin tekst kompoziciju Miroljuba Aranđelovića Rasinskog (“Ovde daleko”) i muziku, aranžman i izvedbe operske pevačice Tanje Andrijić (“Tesla i Nijagara”, “Stara planina” i “Kraljica Marija”).
Prijateljstvo nije voda
Slavica Slava Mitrašinović je Danina prijateljica, uspešni je samouki slikar koji potpuno ravnopravno sa ostalim umetnicima izlaže na brojnim pariskim salonima, čak je stigla i do Kine. Kako “prijateljstvo nije voda”, Dana je za korice knjige izabrala jednu od njenih slika, što uvek rado naglašava.
