Australijanci poreklom iz država koje su imale surov teror državnog aparata, sećaju se da je porodica, a naročito roditeljski autoritet kao njena osnovna osobina, smatrana opstruktivnim u realizaciji utopijskih ideja ovakvih sistema. Između ostalih, navodimo primer Sovjetskog Saveza pod Staljinom, raznih komunističkih režima Istočne Evrope, i Kine pod Maom.
Da li je moguće da je Australija krenula istim tim putem?
Javni istupi vladinih zvaničnika, dela državnog aparata i novinara u protekle dve godine, izazvaju zabrinutost kod mnogih Australijanaca, kao i nedavno pojavljivanje u javnosti članka jednog lekara i profesora iz Melburna.
U članku od 28. januara 2022. godine na sajtu www.news.com.au, pedijatar i profesor Univerziteta u Melburnu, Džon Masi, ohrabruje lekare da vakcinišu decu stariju od 12 godina i to bez dozvole njihovih roditelja. Članak takođe citira izvode iz njegovih priloga za Medical Journal of Australia (MJA).
O vakcinaciji bez pristanka roditelja profesor Masi kaže:
“Roditelji su oni koji i zakonski i prirodno donose odluke u ime svoje dece, ali to ne znači da imaju apsolutnu vlast ili apsolutni suverenitet nad svojom decom… Deca ovo ne treba da skrivaju od roditelja, osim ako ne moraju, već treba da otvoreno kažu svojim roditeljima da su primili vakcinu.”
Podmukli tok misli profesora Masija ovde ne staje, nego se nastavlja:
“Dakle, pošto deca postanu stariji maloletnici, ona treba da se manje oslanjaju na roditeljski uticaj, a ako roditelji odbijaju nešto za šta doktor i dete misle da je dobro za dete, onda težina roditeljskog stava ima mnogo manji značaj.”
U članku se dalje citira profesor Masi i njegovi koautori na sledeći način:
“Kažu da ‘ne postoji donja granica godina za starijeg maloletnika’, a sve na osnovu takozvane Gilikove sposobnosti (nastale na osnovu jednog slučaja u Velikoj Britaniji), koja daje pravo maloletniku da dobije kontracepciju, što opet procenjuje sam lekar kliničar od slučaja do slučaja.”
Za slučaj da lekari kliničari imaju dilemu “da li bi vakcinisanje dece bez odobrenja roditelja moglo da ima zakonske posledice”, profesor Masi ih uverava da nema razloga za brigu, pa kaže:
“Savezna vlada je već zaštitila lekare sprovodeći proces ‘obeštećenja bez krivice’ kod vakcinacije protiv kovida-19, unapred ih oslobađajući odgovornosti. Ovo se odnosi na vakcine koje se daju u bilo kom uzrastu, uključujući i maloletnike od 12 do 17 godina. Prema tome, ‘zahtevi osiguravajućim društvima za nemar’ u slučaju neželjenog događaja kao posledice vakcinacije ne bi trebalo da budu razlog za odvraćanje lekara od vakcinacije deteta.”
Govoreći za MJA, profesor Masi kaže:
“Preporučujem i deci od pet godina da prime vakcinu”, iako još uvek nema podataka o neželjenim efektima. Iz članka nije jasno da li profesor, po gore navedenom principu, misli da bi predškolska deca trebalo da zaobiđu “roditeljski autoritet” i da se vakcinišu ukoliko smatraju da je to potrebno.
Koliko god da je mišljenje profesora Masija uznemirujuće, komentari čitalaca bili su uverljiviji u opovrgavanju i odbacivanju ovakvog stručnog stava. Naravno, roditelji su insistirali na svom učešću u odgovornosti izbora maloletne dece kada se tiče njihovog zdravlja i lečenja. Međutim, Australijanci ne bi smeli ostati ravnodušni prema “stručnim savetima”, poput ovih profesora Masija, jer ovakve „stručne savete“ političari pretvaraju u javnu politiku koju izabrani zvaničnici surovo sprovode u delo.
Roditelji su prirodno i razumljivo zabrinuti zbog mogućih posledica vakcinacije protiv kovida-19 po zdravlje dece. Da ne govorimo o strepnji koju kod njih stvara zlokobna pretnja moguće obavezne vakcinacije maloletnika protiv kovida-19. Iako nas političari i mediji uveravaju u suprotno, znamo da još uvek nije izvršena naučna procena efikasnosti i dugoročne bezbednosti trenutno dostupnih vakcina protiv kovida-19 po zdravlje ljudi. Izbegavanje javne rasprave i utišavanje suprotnog stava po pitanju vakcina protiv kovida-19 uzrokuje zabrinutost za našu liberalnu demokratiju – demokratiju zasnovanu na judeo-hrišćanskim slobodama i principima.
Dok ovaj talas omikron varijante dostiže svoj vrhunac, i dok nema naznaka neke nove varijante, vreme je da zastanemo, stavimo prst na čelo i razmislimo o svemu. Povereni nam verni narod postaje sve nepoverljiviji prema vlastima i prema struci. Američki CDC nam kaže da mRNK vakcine ne nude gotovo nikakvu zaštitu od omikrona, pa se pitamo čemu onda surovi i beskrupulozni napadi i pritisci da se vakcinišemo, revakcinišemo i “busterujemo”?
Roditelji, niko na ovom svetu ne voli vašu decu i ne brine o njima odgovornije i bolje od vas. Čak ni najdobronamerniji socijalni radnik, lekar, duhovnik, učitelj, ugledni profesor ili bilo ko drugi, se ne može starati o vašem detetu bolje od vas. Vaša deca su dar od Boga i vaša su odgovornost i, iako se ponekad morate konsultovati i tražiti pomoć od stručnjaka, lekara, znajte da imate pravo da insistirate i ostanete dosledni roditeljskim pravima.
Kao hrišćani, budite sigurni da je biti roditelj sveto zvanje. Ne plašite se, ali budite na oprezu. Budite hrabri jer morate da se brinete o svojoj deci i da ih uspešno provedete kroz ova teška vremena. I najvažnije je: imajte vere! Vere u Hrista, koji je Put, Istina i Život!
Molitvama našeg zaštitnika Svetog Save, Gospode Isuse Hriste pomiluj nas!
