Slobodan Pavlović, biznismen iz Bijeljine, vlasnik Slobomir televizije, Univerziteta i Pavlović banke poginuo je u Americi u teškoj saobraćajnoj nesreći. Pavlović, koji je pre više od pet decenija otišao u Ameriku, nikada nije zaboravio svoj narod, ni rodni kraj u koji je mnogo ulagao i gde je počeo izgradnju Slobomira – grada mira i tolerancije.
Rođen je u Popovima kod Bijeljine 9. avgusta 1938. godine. Kao četvrto od sedmoro dece nije imao idilično detinjstvo. Ali, kako je govorio godinama kasnije, njegovi snovi o uspehu počinju baš dok je kao dečak čuvao ovce i krave na livadama u Popovima. Posle odsluženja vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji 1965. seli se u SAD sa 40 dolara u džepu, navedeno je u njegovoj autobiografiji “Kako sam uspeo”. Tada nije govorio ni reč engleskog jezika, a leteći iznad Amerike, prisećao se kasnije, shvatio je da dolazi na pravo mesto.
Uspeh u Čikagu
Prvi posao Pavlović je našao u fabrici u Čikagu, ali i buduću životnu saputnicu, Miroslavu, takođe Jugoslovenku. Počeo je da se obučava za elektroinženjera, a upisao je i studije poslovnog menadžmenta, dok jednog dana, kako kaže, nije otkrio tajnu biznisa s nekretninama. Pavlović je u razgovorima za medije objašnjavao kako je s nešto malo ušteđevine i pozajmljenog novca od rođaka, podigao kredit u banci i otkupio zgradu sa šest stanova vrednu 60.000 dolara. Renovirao je i posle šest meseci prodao za 130.000 dolara. Trik je bio u tome, govorio je, što je zgradu prodao samom sebi, pa je ona bila dovoljna garancija bankama da njegovoj firmi Hillcrest Real Estate
daju veće kredite kojima je otplatio stare dugove i kupio objekat sa 38 stanova.
Kupujući jednu po jednu, Pavlović bi zgrade sredio, tako što bi, kako kaže, promenio prozore i krovove, nakon čega je sledilo povećanje kirije. One su na taj način naglo dobijale na vrednosti, ali on ih nije prodavao, već ih je držao da se same isplaćuju.
Projekti u domovini
Pred izbijanje rata, Pavlović se vraća u domovinu s revolucionarnim idejama. Biznismen kome je uzor bio direktor Majkrosofta Bil Gejts, 1990. u rodnom mestu podiže spomenik Knezu Ivi od Semberije, a 1991. godine postavlja temelje za izgradnju Pavlovića mosta, koji je završen 1996. Slobodan je most preko Drine, o kome je maštao još kao dečak, izgradio da bi fizički povezao Srbe. Iako su ga političari ubeđivali da otvori fabrike, 400 metara dug most, za njega je bio više od investicije. Tada je postavljen i kamen temeljac za izgradnju novog grada Slobomira. Naziv mesta, koje je trebalo da učvrsti veze između BiH i Srbije i da bude oaza mira i tolerancije, potiče od spajanja njegovog i imena njegove supruge – Slobodan i Miroslava.
Na svojoj veb stranici Slobomir je prikazan kao napredan grad od 30.000 stanovnika, sa sportskim centrom, neboderom i stambenim zgradama. Godine 2016. mediji su pisali da se tada sedamdesetosmogodišnji Pavlović hvalio da je u dobroj formi jer svako jutro ustaje u šest sati da bi vežbao, ali sam priznaje da “samo Bog zna hoće li doživeti da vidi Slobomir izgrađen do kraja”.
Značajno mesto u njegovoj grandioznoj ideji da se ledina u blizini Popova pretvori u grad mira, zauzima Slobomir Univerzitet, prvi privatni univerzitet u BiH, s kojeg je 2007. godine izašla prva generacija diplomaca.
Slobodan je bio vlasnik Pavlović banke, preduzeća Žitopromet u Bijeljini, štamparije Grafam u Brčkom, RTV Slobomir i drugih kompanija.
Orden Svetog Save
Na crkvi Crkvi Hristovog vaskrsenja u Popovima, čiju su izgradnju finansirali Pavlovići, nalazi se kamena ploča s njihovom posvetom. Srpska pravoslavna crkva Slobodanu je dodelila Orden Svetog Save, a primio je i odlikovanje Srpske dobrovoljačke garde. Svoje građevine ukrašavao je pločama na kojima su ugravirani njegovo ime i lik. Ispred Gradske biblioteke u Bijeljini podigao je spomenik Filipu Višnjiću, a izgradio je i sinagogu u Doboju. Naglašavao je da njegov Univerzitet prima studente iz svih etničkih grupa.
Nacrt ustava
Tokom rata Pavlović je angažovao dvojicu američkih advokata kako bi sa zvaničnicima Republike Srpske izradili nacrt deklaracije nezavisnosti i ustav po uzoru na američki. On je njihov predlog izneo pred vođu bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji je pohvalio taj nacrt i izrazio žaljenje jer ga skupština nije prihvatila.
