Proteklog ponedeljka, 8. novembra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici širom Australije svečano su obeležili dan Svetog Dimitrija, u narodu poznat kao Mitrovdan.
Iako je bio radni dan, u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija u sidnejskoj Kabramati, okupio se veliki broj vernika, među kojima su deca i mladi, svojim prisustvom uz roditelje, bake i deke, ulepšali ovaj veliki hrišćanski praznik.
Svetu liturgiju je služio, Jevanđelje čitao, vernike pričestio i preko dvadeset slavskih kolača presekao, starešina hrama protojerej stavrofor Đuro Đurđević. On je u svojoj pastirskoj besedi čestitao Mitrovdan svim slavarima i prisutnom narodu, uz najlepše želje da im svetitelj podari zdravlje, sreću i blagostanje.
Prota Đuro je tom prilikom podsetio verni narod da se Sveti Dimitrije poštuje od davnina na
svim prostorima gde žive Srbi i da se za ovog sveca vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
– U srednjovekovnoj Srbiji Svetom Dimitriju su posvećeni mnogobrojni hramovi, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani, a gradovi Kosovska i Sremska Mitrovica dobili su ime po ovom svetitelju. Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Zaštitnik je mnogobrojnih srpskih porodica širom Australije – rekao je otac Đuro.
Iz njegove besede smo saznali i da je Mitrovdan praznik posvećen Dimitriju, komandantu antičkog grada Soluna, koji je živeo u 3. veku. Kada je od cara dobio naređenje da progoni hrišćane, on se na to nije obazirao već je javno propovedao hrišćansku veru. Razjareni car
ga je zbog toga bacio u tamnicu, u kojoj se Dimitriju javio anđeo koji ga je okrepio u
njegovim stradanjima. Posle nekoliko dana je pogubljen. Solunski hrišćani su Dimitrija tajno sahranili, a na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i on je proglašen zaštitnikom tog grada, što je ostao do danas. Prema predanju, njegov grob je odisao bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi. Tokom liturgije u Kabramati, Apostole je čitao ipođakon Veljko Mrakić, a odgovarao je crkveni hor u umanjenom sastavu, imajući u vidu da je ponedeljak bio radni dan za većinu članova. Da je Mitrovdan u srpskom narodu jedna od najvećih slava dalo se videti i u hramu u Kabramati, gde je pre i posle Svete liturgije prota Đuro presekao dvadesetak kolača slavarima, kao i dvostruko više onima koji su slavu slavili u svojim domovima. Posebno raduje da je većina slavara u hram dovela i svoju dečicu, koja će već sutra nastaviti tradicije svojih predaka.
I ovom prilikom svi okupljeni u Kabramati su poštovali propisane pandemijske mere, dok su istovremeno u svečanoj, prazničnoj atmosferi obeležili krsnu slavu.
