Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit, upozorio je da se ta zemlja nalazi u neposrednoj opasnosti od raspada i da postoji “veoma realna mogućnost ponovnih sukoba”.
Prema pisanju britanskog “Gardijana”, ovo je suština Šmitovog prvog izveštaja za BiH koji je trebalo da predstavi Ujedinjenim nacijama na polugodišnjoj sednici na kojoj će se raspravljati o situaciji u BiH. U tom izveštaju, u koji je “Gardijan” imao uvid, Šmit upozorava da se Bosna suočava sa “najvećom egzistencijalnom pretnjom u posleratnom periodu”.
I dok Šmit u ovom izveštaju kao glavnog krivca za novi rat optužuje srpsku stranu, stručnjak iz oblasti bezbednosti Dževad Galijašević, podseća da je bosanski konzul u Frankfurtu otvoreno “zveckao oružjem”, a da je Bakir Izetbegović u više navrata izjavljivao da su Bošnjaci spremni za rat.
– Siguran sam da Srbi ni Bošnjaci u Bosni ne žele rat i da im je želja da zajedno žive i rade. Obe strane su imale bolna iskustva iz sukoba devedesetih godina prošlog veka i znaju šta rat sa sobom donosi. Ali, takođe odlično znaju da su i tada mimo svoje volje bili uvučeni u ratni vihor. Zato Šmitov izveštaj treba posmatrati veoma ozbiljno, jer on sada samo ponavlja ono što u svojim izjavama potenciraju Bakir Izetbegović, ali i mnogi drugi zvaničnici iz SDA. Podsetiću da je pre desetak dana konzul u Frankfurtu Admir Atović poručio da u BiH ima najmanje 100.000 Bošnjaka spremnih da se late oružja – kaže Galijašević i upozorava da je oružja u Bosni i dalje na tone.
Arsenal po kućama
Prema njegovim rečima, samo po kućama je oko 65.000 komada najrazličitijeg streljačkog naoružanja, od poluatomatskih pušaka do mitraljeza. Istovremeno, kaže Galijašević, prema zvaničnim podacima u BiH je najmanje 4.800 tona viška eksplozivnih sredstava i municije, a tu je i šest fabrika namenske industrije.
– Dakle, oružja ima. Pitanje je samo da li ima hladnih glava da zaustave bezumlje u koje SDA pokušava da uvede svoj, ali druge narode u BiH – upozorava Galijašević.
Srbija garant mira
Profesor na Fakultetu bezbednosti u Beogradu Zoran Dragišić, ocenjuje da rat u Bosni nije izvestan, ma koliko ga neko priželjkivao.
– Rukovodstvo RS je u više navrata poručilo da ni po koju cenu neće žrtvovati mir, a istovremeno ne znam da se bilo ko u Srpskoj naoružava ili sprema za rat. Srpska se najvećim delom oslanja na Srbiju, a predsednik Aleksandar Vučić je nekoliko puta nedvosmisleno poručio da poštuje integritet BiH, ali i da Srbija neće dozvoliti gašenje RS. Plašim se da je novi Visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit loše započeo svoj mandat, a posebno optužujući samo jednu stranu za dizanje tenzija. Njegov posao je da ima izbalansiran pristup prema sva tri naroda i dva entiteta, a ne da se stavlja na bilo čiju stranu, jer upravo je on garant mira u BiH – poručuje Dragišić.
Zapad gura u sukob
Dževad Galijašević upozorava da rat na prostoru Balkana i BiH najviše priželjkuju zapadne sile.
– Stvarna opasnost dolazi od stranog faktora. Svedoci smo da se na prostoru nekadašnje SFRJ sada masovno okupljaju stare, odnosno diplomate SAD, Velike Britanije i Nemačke iz vremena rata u BiH. Oni žele rat Srba i Bošnjaka kako bi sukobili, dinamično i ponekad čudno, Rusiju i Tursku i srušili njihovo partnerstvo – navodi Galijašević.
Preti ruski veto
Planirana za juče, sednica SB UN posvećena situaciji u BiH otkazana je. Nagađa se da bi mogla biti održana danas ili do kraja ove nedelje, ali ne kasnije od 5. novembra zato što tog dana ističe mandat snagama Eufora u BiH.
Galijašević očekuje da bi na ovoj sednici Rusija mogla da uloži veto čime bi se formalno blokirao nastavak rada ove misije. Druga mogućnost je da se nastavak misije uslovi jasnijim definisanjem uloge visokog predstavnika u BiH.
– Trupe zadužene za mir u BiH su iz NATO, pa će one tu i ostati, ali u slučaju ruskog veta SB UN će verovatno morati da imenuje nove snage koje će se nalaziti u Bosni – ističe Galijašević.
Niko neće da gine za Bakira
Darko Trifunović, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, kaže da ne treba biti stručnjak da bi se zaključilo da je BiH već godinama unazad podeljena i da ne funkcioniše, ali da je veoma opasno što se visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit otvoreno svrstava na jednu stranu, bez da je sagledao sve činjenice, umesto da bude u funkciji očuvanja mira.
– Iskreno, sumnjam da bi u Bosni moglo da dođe do novih sukoba i to iz prostog razloga što ne verujem da će se iko od Bošnjaka odazvati pozivu Bakira Izetbegovića i uzeti oružje u ruke kako bi se borio za nešto što nije u Federaciji BiH. Uveren sam da na istovetan način razmišljaju i Srbi u Republici Srpskoj – kaže Trifunović.
On ističe da je mnogo opasnije što međunarodna zajednica ne želi da vidi da zvanično Sarajevo, a tu mislim prevashodno na bošnjačke lidere, od kraja rata do danas apsolutno ništa nije učinilo da tu BiH učini atraktivnom za Srbe i Hrvate.
– Hrvatskog člana Predsedništva, Željka Komšića Hrvati iz BiH ne priznaju. Čak se sprdaju da jedino što je u njemu hrvatsko jeste metak koji je dobio od snaga Hrvatskog veća odbrane tokom rata, jer se borio na strani Armije BiH. Ovaj apsurd Šmit uopšte ne primećuje, a od ključnog je značaja za očuvanje celog entiteta Federacije BiH. Istovremeno, od kraja rata, zvanično Sarajevo nema čak ni lažnu želju da BiH učini atraktivnom za RS. Stalno negiraju Srpsku, a narod optužuju za genocid, i nameću mu hegemoniju. Zbog čega bi u takvoj situaciji i Srbi, ali i Hrvati, ostali u takvoj Bosni – ističe Trifunović.
Dodikove avanture
Darko Trifunović bio je prvi sekretar Misije BiH pri UN, a kaže da ga “plaši Dodikov avanturizam”.
– Dodik je izgleda zaboravio da su predstavnici njegove partije glasali da se oduzmu nadležnosti Republike Srpske, a sada je najglasniji za njihovim vraćanjem. Istovremeno, kada smo vodili pravu ofanzivu da se očuva MUP Republike Srpske, nije ga bilo. Zbog toga sa velikom zebnjom pratim svaki njegov potez, jer nisam siguran u nekog ko kompletnu jasenovačku građu preda Hrvatima – kaže Trifunović.
Razaraju dejtonski sporazum
Galijašević kaže da su ratnohuškačke izjave Bakira Izetbegovića, ali i ocena Kristijana Šmita u izveštaju Savetu bezbednosti nastavak raspirivanja sukoba i političkih napetosti u BiH.
– Mene razvoj situacije plaši. Bojim se da međunarodne okolnosti, način na koji su sve pripremili, ne vode dobrom. Prvo je Incko, izvan svojih ovlašćenja, doneo zakon koji je nesprovodiv i neustavan. Dakle, konstantno se radilo na razaranju Dejtonskog sporazuma kroz instituciju izmišljenih ovlašćenja i samovlašća visokog predstavnika i poremećene uloge Ustavnog suda koji donosi norme a ne tumači ustav. Postavlja se pitanje šta je Incko hteo da postigne ovim zakonom osim da iskomplikuje situaciju. Jasno je da je to bilo naručeno, kao i dolazak Kristijana Šmita bez mandata UN, dodajući vatru na već stvorenu konfuziju – kaže Galijašević.
