Kada realno sagledamo, sav novac ovoga sveta ljudi troše na to da se osećaju dobro. Ipak, slažemo se da su najbolje i najlepše stvari besplatne, pa da vidimo u narednih nekoliko redaka šta možemo da uradimo da se osećamo dobro, a da ne potrošimo sav novac. ili da ne potrošimo ništa.
Prošle subote sam pisao o tome da ne smemo razmišljati previše o prošlosti i budućnosti, već da treba da živimo u sadašnjem trenutku. Ipak, ovde ću pokušati malo dublje ući u uzroke ovog koncepta koji je mnogo lakše napisati ili reći nego li primeniti u praksi.
Možda pokušamo, ali nekako brzo odustanemo i nastavljamo po starom. Ako radimo istu stvar moramo očekivati isti rezultat. Dakle, moramo formirati neke nove navike i ponavljati ih dok ne postanu deo nas. Prema nekim istraživanjima dovoljno je 21 dan, neki kažu nekoliko meseci, dok za neke navike treba i po šest meseci.
Potreba za ravnotežom
Suštinski razlozi zašto razmišljamo ili o prošlosti pa budemo depresivni ili o budućnosti pa budemo anksiozni i propuštamo nešto najdragocenije, odnosno sadašnji trenutak, leži u nedostatku ravnoteže.
Naime, mozak radi, kako se narodski kaže ”300 na sat“ dok se telo uglavnom ne kreće. Gde je problem, tu je i rešenje – pokrenimo se! Ko može neka trči, ko ne može neka šeće, neka se kreće koliko može, ali fizička aktivnost je apsolutno nužna da se uspostavi ravnoteža, kakva-takva.
Bez ravnoteže tela i misli, nemoguće je da spavamo dobro, da se osećamo dobro. Ako ne spavamo dobro i ako se često osećamo loše, telo, kao emocionalni filter reaguje tako da se razboli.
Naći ćemo mi naravno sadašnju ili neku drugu krizu da krivimo za to što se ne osećamo dobro, ali ja se ne sećam da sam upoznao nekog sportistu, planinara, lovca, ribolovca, nekog aktivnog plivača, šetača i trkača, boksera ili karatistu da je depresivan.
Jeste li videli nekoga ko se umorio od fizičkih aktivnosti i da kaže da se nešto ne oseća dobro? Niste naravno jer pojačana fizička aktivnost isključuje i depresiju i anksioznost, a naravno i strah.
Rizikujući da se ponavljam, moram da napomenem da je izuzetno važno da znamo činjenicu da nešto što drži našu pažnju u stvari vlada našim životom, da nas kontroliše. Nemojte da su to vesti, nemojte da su to negativni ljudi niti negativne priče.
Posvetite se lepim stvarima, prošetajte psa na primer. Nemate psa?! Pa nabavite psa, nije to tako komplikovano. U moje nabolje znanje vam tvrdim da ćete tako što imate psa, rešiti pitanje kretanja i mnoga druga pitanja, nečemu ćete se posvetiti, neko će vas voleti bez kalkulacija, bezuslovno.
Vreme nestašica
Mnogi naši čitaoci pamte vreme permanentne opasnosti po život, vreme nestašica, neredovne plate od pet maraka, vreme bez benzina ili, u srećnim trenucima pamte zelene metalne kanistere u kojim se kupovao benzin, vreme praznih rafova, nedostatke osnovnih životnih namirnica, nestašica struje i vode, nestašicu cigareta, kafe, ma skoro pa svega.
Mnogi pamtimo situacije kada ne znamo šta da radimo sa zamrzivačima kada struje nestane duže vreme, cisterne koje dovezu pitku vodu pa čekamo red sa plastičnim kantama, retke automobile i još ređe autobuse i mnogo toga što nije za novine.
Ako ovu situaciju vidite kao bezizlaznu onda devedesete niste doživeli ili ste ih zaboravili. Ova situacija nije ni malo prijatna, ali bilo kakvo poređenje sa onim kroz šta su ljudi prošli pre 25-30 godina je realno – nekorektno.
Lekcija iz fizike
Profesor fizike je upitao studente da li mogu ispružiti ruke i držati dve čaše vode.
“Naravno da možete, ali koliko dugo?“, dodao je profesor.
“Koliko treba”, povikaše studenti u glas.
Profesor ih je pozvao i dao im da drže čaše vode ispred sebe, ali nakon nepunih pola sata svi su odustali.
“E pa drage kolege“, nastavio je profesor ”nije toliko važno koliko je čaša teška, već koliko dugo je držimo jer, što je duže držimo, postaje teža”.
Zato i mi ne smemo da držimo u sebi lošu percepciju ove krize, jer ako je držimo dugo, teret će postati nepodnošljiv. Rešenje je da se fokusiramo na razgovor s dragim osobama, na nešto lepo i da redovno vodimo u šetnju ono kuče što ćete nabaviti nakon čitanja ovoga teksta.
A kriza će proći kako je i došla, svaka je prošla, i ova će proći, a kuče će ostati.
