Više od 11.000 ljudi širom Australije primilo je zahtev od Savezne vlade da vrate, na ime dugovanja Centrelinku, iznos od ukupno 32 miliona dolara, jer su, kako se tvrdi, preplaćeni državnom subvencijom JobKeeper tokom pandemije.
U isto vreme, vlada se odupire zahtevima da traži povraćaj nova od firmi koje su dobile subvencije za isplatu plata, a zatim ostvarile i prijavile profit u tek završenoj ekonomskoj godini, saznaje list “Gardijan”.
Državna agencija Australijski servisi (Services Australia) saopštila je Senatu da je čak 11.771 zaposlenih dužno da vrati novac, što je ustanovljeno kada je obavljena revizija isplata njihove socijalne pomoći i JobKeepera, koji im je isplatio poslodavac.
Do 30. aprila 2021. godine ovom revizijom je ustanovljen dug od 32,8 miliona dolara. Zahtevi za vraćanje pomoći su upućeni samo primaocima socijalne pomoći, koji su istovremeno primali i JobKeeper.
Senatorka iz Stranke zelenih, Rejčel Sivurt rekla je da podaci otkrivaju dvostruke standarde, jedne koji se primenjuju na pojedince koji primaju pomoć i druge koji važe za preduzeća koja su tražila subvencionisanje plata zaposlenima.
Pritom su ljudi koji primaju socijalnu pomoć u obavezi da Centrelinku prijave prihode iz drugih izvora, s podacima koji se koriste za izračunavanje na koliku materijalnu pomoć imaju pravo.
Australijski servis u okviru svoje nadležnosti, proverava prihode koje je osoba prijavila, naspram poreske evidencije i drugih dokaza.
Poznat kao “robodebt”, vladin program koji se zvanično naziva “online inicijativa za usklađenost”, započeo je 2015, a pojačan je 2016. Na osnovu njega, Centrelink je koristio godišnje podatke o prihodima koje je dostavljala Australijska poreska uprava (ATO) kako bi utvrdila da li je neko preplaćen od strane ove državne agencije.
Međutim, zbog neadekvatnog korišćenja podataka o prosečnim prihodima Australijske poreske uprave, država je sada u obavezi da isplati 111 miliona dolara odštete. Na povraćaj novca od “robodebta” ima pravo 430.000 osoba.
Kada je reč o pomoći JobKeeper, primaoci socijalne pomoći su imali obavezu da ovu subvenciju prijave kao “redovan prihod”.
Džeremi Pakson, portparol Australijskog sindikata nezaposlenih radnika smatra da je JobKeeper program bio “zbunjujući”, i da je ružno, ali nije iznenađujuće, da od milijardera poput Gerija Harvija, koji su uzeli državnu subvenciju, a napravili profit, država ne traži novac nazad.
Pojedincima je ujedno skrenuta pažnja da će možda biti u obavezi da plate i kamatu ukoliko na vreme ne izmire svoje dugovanje prema državi. Odluku o naplati, prema saznanjima medija, ne zaustavlja ni zahtev primaoca socijalne pomoći da se ustanovi kako je dug obračunat.
S druge strane, od firmi koje su ostvarile profit, a pritom su dobile od države subvencije za isplatu plata zaposlenih, ne traži se nikakav povraćaj novca.
Naime, firme su morale da pokažu stvarni ili predviđeni pad prihoda od najmanje 30 odsto u određenom vremenskom periodu, kako bi se kvalifikovale za isplatu. Međutim, mnogi nisu pretrpeli ove prognozirane gubitke, već su naprotiv zabeležili profit.
Mediji su izveštavali i o bojazni da su milioni dolara subvencija za zaposlene takođe, iskorišćeni za isplatu visokih dividendi akcionarima kompanija.
Mali broj kompanija koje su izlistane na australijskoj berzi ASX300 je među onima koje su se obavezale da će vratiti subvencije.
Prema rečima portparola Morisonove vlade, nema dvostrukih standarda kod ispate pomoći pojedincima i firmama. Australijski servisi, kako je rekao portparol, preduzimaju sve korake kako bi podsetili ljude na njihove obaveze izveštavanja o prihodima.
On je ujedno objasnio da u slučaju subvencija za firme, tamo gde je preduzeće pogrešno prijavljeno da ispunjava uslove za dobijanje pomoći, ATO ima moć́ da povrati preplaćene iznose. Tako je u julu identifikovano 284 miliona dolara preplaćenih sredstava, a do sada je vraćeno približno 138 miliona dolara.
Da podsetimo, državu samo jedan dan zaključavanja zbog kovida košta 300 miliona dolara.
Harvi Norman zadržao 22 miliona
Predsedavajući kompanije Harvi Norman, Geri Harvi, jedan je od najčešće kritikovanih koji su odbili da vrate novac. Kako piše “Gardijan”, njegova firma je dobila 22 miliona dolara na ime državne pomoći JobKeeper kako bi plaćala zarade radnicima, a tokom iste godine udvostručila je profit na čak 462 miliona dolara!
Takođe, prestižna privatna škola u Melburnu Vesli koledž, ponudila je popust od 20 odsto za školarine, a prethodno je primila gotovo 20 miliona dolara na ime subvencija.
Ko je dobio državni novac?
Vlada je ove nedelje u Poslaničkom domu Parlamenta odbacila predlog nezavisnog senatora Reksa Patrika, koji je tražio da poreski poverenik iznese podatak koje velike kompanije su dobile subvencije za plate od države, i koliko su nakon toga zaradile.
Laburisti, koji su neprestano pozivali profitabilna preduzeća da vrate novac koji su dobili na ime subvencija, u početku su podržali ovaj potez, ali su kasnije povukli podršku Patrikovom amandmanu.
Razlog je bio taj da bi rešavanje ovog problema moglo da odgodi sadašnje isplate za slučaj katastrofe primaocima u državama pogođenim merama zaključavanja. Originalni predlog ovog zakona, na koji je Patrik imao amandman, predviđao je da ove isplate u slučaju katastrofe budu oslobođene poreza.
