U zavetnom hramu Srpske pravoslavne crkve, Hramu Svetog Save, jednom od najlepših i najgrandioznijih hrišćanskih objekata u svetu, prošlog vikenda prvi put je upriličena hirotonija – izbor novog srpskog vladike. Hirotonisan je episkop toplički Jerotej (Petrović).
Istovremeno, to je bio i prvi put da taj čin obavi novi, 46. čuvar trona Svetog Save, patrijarh srpski Porfirije.
Prvo je u subotu u Sabornoj crkvi obavljeno narečenje, svečani čin na kojem je arhimandritu Jeroteju saopšteno da je Sabor SPC blagoslovio njegov izbor za episkopa topličkog na šta je arhimandrit odgovorio: “Pošto je Sveti arhijerejski sabor rasudio da sam dostojan takve službe, blagodarim, primam i ne protivurečim.”
Dan kasnije usledila je hirotonija. Tim povodom okupilo se nebrojeno sveta na Vračaru. Iako bogomolja prima oko 10.000 ljudi, čini se da je i taj prostor bio mali kako bi se svi vernici okupili, na jednom mestu pomolili Bogu, ali i prisustvovali retkom događaju – hirotoniji novog vladike koja je obavljena uz sasluženje 20 arhijereja Srpske pravoslavne crkve: od Makedonije do Engleske, od Kanade do Australije…
Dostojan
Mnogima su veoma zanimljivi bili detalji svečanog čina hirotonije počev od toga da su narečenog episkopa najstariji arhimandrit i protođakon izveli kroz carske dveri na soleju, pred arhijereje. Tom prilikom posle tri privođenja, dok je u ruci držao svojeručno napisano izloženje pravoslavne vere, na pitanje patrijarha Porfirija: “Radi čega si došao i šta išteš od naše smernosti?”, izabrani i narečeni episkop je odgovorio: “Hirotoniju arhijerejske blagodati, Svjatjejši vladiko, po saglasnosti i klirika najsvetije Episkopije topličke.” Zatim su izabranog i narečenog episkopa patrijarh i arhijereji ispitali kakvu veru ispoveda, a on je posle odgovora potpisao Ispovedanje vere.
Po završetku liturgije i molitvi patrijarh je novohirotonisanog episkopa Jeroteja obukao u sakos i omofor, položio na njega krst, panagiju i arhijerejsku mitru svečano uzglašavajući: “Aksios!” i “Dostojan!”, što su sve sveštenstvo i narod potvrdili. Uručio mu je i arhijerejski žezal, a potom je izabrani vladika prvi put blagoslovio narod.
Bila je to prva u nizu od više hirotinija koje će se do kraja godine održati u zavetnom srpskom hramu na Vračaru. Pored rodbine novog episkopa, brojnog sveštenstva, uglednih zvanica i veliki broj vernika je želeo da svedoči ovom istorijskom događaju. Među njima je bio i 73-godišnji Zoran Marković. On nije krio oduševljenje što je prisustvovao prvom hirotonisanju u najvećem pravoslavnom hramu na Balkanu.
Vraćamo se veri
– Prva hirotonija u zavetnom srpskom hramu je ostvarenje sna koji su pravoslavni vernici ne samo Srbije, već čitavog sveta sanjali punih 120 godina. Imam 73 godine, rođeni sam Beograđanin i pratio sam pomno još od 1985. godine kako se ovaj hram uzdizao, pritom uzdižući i sve nas verujuće. Zato nije preterivanje kada kažem da je ovaj događaj zapravo ostvarenje jednog zajedničkog sna koji mnogi, nažalost, nisu uspeli da dožive. Svedočio sam o svim mukama i peripetijama kroz koji smo kao narod i država prolazili, a posebno kada je reč o vraćanju našoj veri. Hram Svetog Save nije bio toga pošteđen, jer su jedno vreme nicali goli zidovi, a jedno vreme je to bila prazna, pusta građevina. Konačno smo dočekali da zasija punim sjajem i postane ponos svih nas. Tri patrijarha, German, Pavle i Irinej su činili sve što je bilo u njihovoj moći da to ne bude samo gradnja nekog objekta, već gradnja duhovnog preporoda naroda i države – priča Marković.
Na naše pitanje da li je srećan, ne odgovara odmah. Gleda u Hram Svetog Save, a vidi, čini se, mnogo dalje.
– Radostan sam. Počeli smo da se vraćamo veri – kaže zadovoljno, pa nastavlja: Posle rata kada je u ovoj državi došlo do komunističkog poretka, moji otac i majka su se ipak venčali u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Topčideru. Sestra i ja smo rođeni 1947. i 1948. i tamo smo kršteni. Ceo život smo proveli manje-više u toj priči, i kada je to moglo javno da se kaže, ali i kada nije. Ipak, nikada nismo odustali nadajući se ovom današnjem danu kada ćemo javno moći da pokažemo naša osećanja i ono u šta mi verujemo kao Srbi.
Rođendan naše Crkve
Nekadašnji ministar za rad, socijalna i boračka pitanja, a sada v. d. direktora Pošta Srbije, Zoran Đorđević ističe da je za ceo hrišćanski svet veoma važno postojanje hrama kakav je Hram Svetog Save, kao i održavanje prve hirotonije u njemu.
– Za naš narod je veoma bitno da se okupljamo, da na ovakvim svetim mestima držimo do zajedništva Jedino zajedništvo Srbiju i srpski narod može da vodi napred i da snaži hrišćanstvo. Svaki odlazak u crkvu i prisustvovanje liturgiji je veoma bitno. Prisustvujući liturgiji prepuštamo se onom veličanstvenom osećaju povezivanja našeg duše i tela sa Bogom. Taj osećaj je još intenzivniji kada ste deo te zajedničke službe u prisustvu velikog broja arhijereja na čelu sa našim patrijarhom. I to njihovo okupljanje sa narodom je veoma značajno ne samo za Srpsku pravoslavnu crkvu, već i za celo hrišćanstvo – ističe Zoran Đorđević.
Branko Mišić (62) smatra da je ovo veliki dan za novog episkopa, a još veći u istoriji naše Crkve.
– Kao što je patrijarh Porfirije rekao u besedi zakoni i okupljanja ovoga sveta su neuporedivi sa duhovnim odrastanjem koje naša Crkva sada dobija, a to je zajednička imenica pravog odrastanja – to je ljubav. Bogu hvala na radosti za pun hram, hram pun ljubavi. Ovo je rođendan naše Crkve.
Studirala s vladikama
U hramu je bila i Atina Kodomitru, prva žena koja je završila Pravoslavni bogoslovski fakultet. Diplomirala je 1987. godine u Beogradu.
– Hram je počeo da se gradi pre 125 godina. Završen je, a ovo je sada prva hirotonija. Meni to znači mnogo, to mi znači život. Ako sam rođena da živim u veri, u suštinu sa verom došla sam na studijama sa mojim profesorima i sa srpskim narodom. Zato mi je dolazak u Hram Svetog Save i prisustvovanje hirotoniji veliki blagoslov – kaže Atina.
Ona poznaje veliki broj naših arhijereja, sa mnogima je i studirala.
– Za vreme studija mnogo su mi značili moji profesori vladike Irinej Bulović, pokojni Atanasije Jeftić, i mitropolit Amfilohije Radović, a imam i puno kolega studenata, prijatelja koji su danas vladike, kao što su vladike Fotije, Andrej, ali i Porfirije. Došla sam ovog puta da bih dobila blagoslov patrijarha Porfirija, to mi mnogo znači – ističe Atina.
Ona trenutno živi u Volosu.
– Živela sam u Srbiji pet godina, ali dolazim svake godine, zahvaljujući poznatom slikaru Miloju Milinkoviću koji me vodi po Srbiji.
Blagosloveni smo svetinjama
Episkop australijsko-novozelandski Siluan pre svega pozdravlja sve naše ljude u dijaspori.
– Danas je blagodatni dan, sabrali smo se oko našeg patrijarha, da izvršimo Svetu tajnu hirotonije nad novim bratom našim u Saboru. Od posebnog je značaja što je to u ovom novom svesrpskom sabornom, našem Svetosavskom hramu izvršeno. Mi kao narod smo blagosloveni velikim svetinjama, ovo je svetinja koja zaista krasi naš srpski narod i možda je neponovljiva. Mislimo da je zaista teško ponoviti jedno ovakvo delo, a to delo nije moglo biti bez ljubavi i žrtve i svega onoga što krasi naš narod.
Istorijski dan
Episkop britansko-skandinavski Dositej smatra da je ovo veliki istorijski dan.
– Ovo je prva hirotonija u zavetnom hramu srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, a istovremeno me raduje što je ovo prva hirotonija koju je obavio naš novi i mladi patrijarh.Želim da bude sa Božjim blagoslovom i na mnogaja ljeta.
Pojac i horovođa
Arhimandrit Jerotej (svetovno ime Nikola Petrović) rođen je 15. avgusta 1971. godine u Sremskoj Mitrovici, od oca Jovana i majke Ljubice. Osnovnu školu završio je u Mačvanskoj Mitrovici, a gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Po završetku gimnazije upisao se na Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Završio je Višu elektrotehničku školu u Beogradu, a posle odsluženja vojnog roka, pristupio je 1998. godine bratstvu manastira Svetih arhangela u Kovilju. Naredne godine, kao poslušnik manastira upisao se na Bogoslovski fakultet SPC. Za vreme studija primio je monaški postrig od strane episkopa bačkog Irineja, dobivši monaško ime Jerotej.
Završivši studije na Bogoslovskom fakultetu odlazi u Atinu na učenje grčkog jezika i muzičko usavršavanje. Tamo je četiri godine izučavao crkvenu muziku.
U čin jerođakona rukopoložio ga je episkop jegarski Porfirije (sadašnji patrijarh srpski), a u čin jeromonaha episkop bački Irinej 2018. godine.
Od 2011. pokrenuo je školu crkvenog pojanja “Sveti Jovan Damaskin” pri novosadskoj Crkvenoj opštini.
Na redovnom zasedanju Arhijerejskog sabora SPC maja 2021. godine, izabran je za vikara patrijarha srpskog sa titulom episkop toplički.
Među brojnim uglednim sveštenoslužiteljima i gostima iz drugih pomesnih crkava na hirotoniji su bili i neki od najvećih pojaca današnjice, jer je arhimandrit Jerotej među najpriznatijim horovođama i pedagozima koji se bave drevnom vizantijskom pojačkom tradicijom.
