Siromasima Tomislavu i Stanislavki Pešić, iz planinskog zaseoka Anđelinkovci na Bareliću, udaljenom više od 25 kilometra od Vranja, proteklih dana reporteri „Vesti“ prosledili su novčani prilog od 150 evra u (dinarskoj protivvrednosti), dar dobročiniteljke Snežane Grudić Petrović iz Berlina, kao i njenog kolege Nemca (Frank Bergner) što njima život znači.
„Pošto sam kolegi Franku Bergneru iz Berlina ispričala kakvim životom živi porodica Pešić, on je donirao 100 evra, a ja sam dodala još 50 evra. Želimo im svako dobro i nek im ovo bude mala uteha“, napisala je u poruci plemenita Snežana novinarima „Vesti“.
Iako je trebalo vremena da novac stigne do njih, uz pomoć našeg saradnika Slađana Nikolića iz Barelića, novac je stigao u i te kako dobar čas. Prema rečima našeg saradnika, Pešići su iz svoje mahale, njihovim znanim stazama rano ujutru stigli do škole na Bareliću, podno planine Koćurac, gde je novac preuzet. Zatim su produžili na pijacu.
– Bog neka blagoslovi našu predobru Snežanu i njenog kolegu. Ne možemo da verujemo da je i jedan stranac poželeo da nam pomogne. Neka im dobri Bog podari zdravlje i sreću. Svaki dinar je veliki za nas. Kad stigne pomoć i jave nam se reporteri „Vesti“, prvo se od radosti isplačemo, a onda, kad se olakšamo, ozareni krenemo prema školi. Ja vidim senke na putu, gotovo sam slep, pa me vodi Stanislavka kojoj su mnoge boljke preko glave, ali beo dan i kora hleba su slatki božji dar. Živi u grob ne možemo, bez obzira na to što patimo i tihujemo, radujemo se što možemo da se molimo Bogu, da svoju dušu ne ogrešimo kad dođe do poslednje pričesti – kazuje Toma, a Stanislavka dodaje:
– Znamo svaku stopu na ovoj planini. Nosimo štapove, nije čudo da naiđemo i na neku zverku. Mnogo smo se obradovali ovom novačnom prilogu, koji je za nas veliki. Bog nam dao malo zdravlja i malo hleba, njemu hvala, ništa drugo ne tražimo, u njegovim smo rukama. Zato mu se svakodnevno molimo da nas poštedi velikih muka, da ne zalegnemo u krevete i skapavamo u planini.
Molitve za dobročinitelje
– Nama ne treba mnogo, skupio se želudac, pa ne može da primi mnogo hrane. Molićemo se Gospodu i Bogorodici za Snežanu i sve ljude ovog sveta – poručuje kroz suze starina Tomislav.
Toma čvrsto drži Stanislavku ispod ruke i polako se gegaju prema prodavnici i zelenoj pijaci da kupe najpotrebnije, a potom preko brda do svoje kućice sakrivene u šumarku pored jedne od brojnih dolina.
