U Beogradu “crna sreda”… U samo jednom danu troje mladih je izvršilo samoubistvo, a jedna tragična vest sustizala je drugu. Dvadesetogodišnja devojka ubila se skokom sa 20. sprata zgrade u centru prestonice. Svega nekoliko sati kasnije druga mlada žena se obesila o gredu u Batajnici, a ubrzo se čulo da je muškarac star 25 godina iz karabina ispalio sebi projektil u predelu glave.
Psihoterapeut dr Zoran Milivojević ukazuje da kod takvih ličnosti, inače, postoji mehanizam samouništenja koji se pokreće u određenim okolnostima kada misle da život nema smisla. Kao primer navodi situaciju da nekog ostavi partnerka ili partner, pa smatra da je bez te osobe sve besmisleno. Slično je, ukazuje on, kada mladi misle da će vredeti kao ljudska bića samo ako se u nečemu ostvare i mnogo se razočaraju kada shvate da do toga što su zacrtali neće doći.
– Primetno je da povezuju ljubav i novac, pa npr. mladić razmišlja, “nemam za piće, nemam auto” i počne da prezire sebe – ukazuje uz napomenu da tragedije, inače, proističu iz kompleksnog detinjstva i životne situacije.
Dr Milivojević napominje da udela ima i pandemija korone koja sve ljude sputava, ali neki izdrže, dok je drugima to stanje nepodnošljivo. On upozorava i da se u Srbiji u proseku ubiju tri osobe dnevno.
Samoubistva su obeležila i prethodni mesec. U svega nekoliko sati se čulo da se ubilo dvoje tinejdžera. Za maturantom Umetničke škole iz Niša Jovanom Veselinovićem tragala je Srbija, a 21. februara čulo se da se ubio bacivši se sa zgrade u izgradnji. Usledila je vest da je sedamnaestogodišnja tinejdžerka iz Varvarina oduzela sebi život skokom s prozora Dečjeg odeljenja Opšte bolnice u Kruševcu.
U osvrtu na tinejdžerske tragedije dr Tatjana Vlašković Jovićević, psihijatar i psihoterapeut, ukazuje za “Vesti” da su mladi danas izloženi raznim društvenim mrežama i informacijama, ali napominje i da su takođe i veoma usamljeni u realnom svetu.
– Taj osećaj praznine mogu da popune konstruktivnim ponašanjem poput treniranja sporta, šetnje, aktiviranja socijalnih kontakata u realnom svetu – kaže i ističe da je, ako se loše osećaju, najbolje je da se obrate stručnim licima, da popričaju sa nekim ko će ih posavetovati na pravi način.
Problem je, napominje naša sagovornica, i u komunikaciji sa roditeljima koja je slaba ili nikakva.
– Ako ih roditelji kritikuju, umesto da razumeju, često su skloni da osećanja izraze kroz ponašanja i to autodestruktivna u vidu samopovređivanja, ali nekad i pokušajem samoubistva – ukazuje na to najurgentnije stanje u psihijatriji na koje se mora odmah reagovati.
Briga za naciju
– U Srbiji godišnje bude ubijeno 30 žena, a više od 300 izvrši samoubistvo. Na ženu dođu dva muškarca koja dignu ruku na sebe. Na one koji izvrše samoubistvo se različito gleda, jer važi priča da su to odlučili da sami urade sebi – ukazao je dr Zoran Milivojević i dodao da je mentalno zdravlje problem kojim mora da se ozbiljnije bavi država.
Opasne vršnjačke uvrede
Ne treba zanemariti da je na mlade od uticaja i odnos sa vršnjacima, a dr Tatjana Vašković Jovićević ukazuje da su oni, na društvenim mrežama, često izloženi uvredama i kritikama upravo od vršnjaka.
– Te uvrede shvataju vrlo ozbiljno i tada mogu u afektu da povrede sebe. Zato roditelji moraju da proveravaju o čemu i sa kim se njihova deca dopisuju na društvenim mrežama – savetuje ona.
Razneo se bombom
Mlada majka Ana Bogdan iz Vrčina je 5. marta ove godine nađena obešena. Ona se tri nedelje ranije porodila, a komšije za nju imaju samo reči hvale i nije im jasno zašto je digla ruku na sebe. U neverici su samo dan kasnije bili i meštani Donje Gušterice kod Gračanice kada se mladić S. K. (26) razneo bombom koju je aktivirao u kamionu. Kažu da je bio momak za primer. Krajem februara se u Beogradu ubila dvadesetogodišnjakinja skokom sa zgrade.
Spoj stresa i pesimizma
– Mladi ljudi najčešće izvršavaju samoubistvo, ako izuzmemo individualnu psihijatrijsku bolest ili neki drugi izuzetno veliki stres, zbog toga što, s jedne strane, nemaju izgrađen sistem vrednosti, a s druge, imaju negativnu projekciju budućnosti. Sistem vrednosti, koji bi trebalo da postave roditelji, nastavnici i društvo, najčešće nije postavljen kako treba. A ako i jeste, mladi veruju da sa njim vrlo teško mogu da opstanu u ovakvom društvu. Oni koji se odlučuju na samoubistvo ne veruju da će biti bolje ni za pet ili 15 godina – kaže za “Vesti” prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.
Epidemija korona virusa dodatno je zaoštrila situaciju i povećala stres.
– Globalna pandemija, i sve što je prati, dovela je do akutnog stresa koji predugo traje, kojem se ne nazire kraj i gde smo svi potpuno bespomoćni. Nalazimo se u jednoj eksperimentalnoj situaciji i onda, nažalost, mladi ljudi koji su najmanje zreli, sa najmanje iskustva i veština, podležu pritisku zbog osećaja besperspektivnosti. Oduzimaju sebi život nemajući dovoljno jasnu ideju o vrednosti života, jer nikad i nisu postali svesni njegove vrednosti – kaže naš sagovornik.
