Šef Krima Sergej Aksjonov izjavio je da su provokativni postupci ukrajinskih vlasti radi destabilizacije situacije na Krimu sasvim realne.
– Lokalno, da, biće provokacija na granici, u Donbasu, u Luganskoj Narodnoj Republici. Mogli bi da nam ubace razne diverzantske grupe sa konkretnim zadacima. To će se nastaviti, pokušavaće da na taj način destabilizuju situaciju – izjavio je Aksjonov.
On smatra da će Sjedinjene Američke Države podsticati ukrajinsko rukovodstvo na provokacije, ali sa stanovišta odbrane Krim je neosvojiv, kao i ostatak Rusije.
– Niko neće imati nikakve perspektive, u vojnom smislu sposobni smo da odbijemo svaki napad bilo koga – zemalja NATO-a i tako dalje. S te strane ni Krimljanima ni Rusima uopšte ništa ne preti – dodao je šef Krima.
Nerealno otopljavanje odnosa sa Ukrajinom
Aksjonov se nada dobrosusedskim odnosima republike Krim i Ukrajine, ali smatra da je otopljavanje odnosa pod trenutnim rukovodstvom u Kijevu nerealno.
– Po mom mišljenju, pod trenutnim rukovodstvom (u Kijevu) definitivno ne treba očekivati otopljavanje. Nadam se da će Ukrajinci ipak doneti drugačiju odluku, izabrati druge lidere koji će, možda, doneti ispravnu odluku. Trebalo bi da prevlada zdrav razum – rekao je on.
Aksjonov je dodao da za današnje političare u Vrhovnoj radi Ukrajine nije realno ublažavanje situacije i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa.
O predaji Krima Ukrajini 1954.
Stanovnici Krima ne bi se pomirili sa predajom poluostrva Ukrajinskoj SSR iz RSFSR 1954. godine da su znali šta će se dogoditi posle raspada Sovjetskog Saveza, smatra Aksjonov.
– (Prvi sekretar Centralnog komiteta CK KPSS Nikita) Hruščov je 1954. godine doneo odluku (o prelasku Krima u sastav Ukrajinske SSR) u okviru jedne države, tako da ljudi zapravo nisu osećali razliku. Postojala je rublja, mogli ste bez pasoša da idete u bilo koju republiku, nije bilo nikakvih problema, pa su se ljudi tako prema tome i odnosili. I uopšte, posle rata ljudi su imali druge brige. Da je neko mogao da predvidi šta će se dogoditi, siguran sam da bi stanovništvo tada bilo protiv toga – istakao je on.
Šef Krima je dodao da je važan motiv za odluku naroda na referendumu bilo uspostavljanje istorijske pravde.
– Istorijska pravda, stoga visok nivo podrške… To je 2014. godine bila istorijska odluka koju je predsednik doneo uz podršku i volju Krimljana. Video je da je ogromna većina ljudi ‘za’, i zaštita građana bila je u osnovi ove odluke o ponovnom ujedinjenju – objasnio je šef regiona.
Preuzimanje odgovornosti za referendum
Šef Krima ispričao je i kako je u martu 2014. godine bivšem predsedniku Ukrajine Leonidu Kravčuku odgovorio na pitanje o legitimnosti predstojećeg referenduma o sudbini republike i spremnosti da preuzme odgovornost za njegovu pripremu.
Aksjonov je 7. marta 2014. godine, kao šef vlade Republike Krim (u tom trenutku Autonomne Republike Krim), uživo dao komentar za ukrajinski TV kanal o situaciji na poluostrvu i zakazanom referendumu. Bivši predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk pitao je Aksjonova o legitimnosti predstojećeg referenduma. Aksjonov je tada odgovorio da to nije njegova lična želja, već odluka parlamenta Krima.
– Tako sam i rekao gospodinu Kravčuku. A kada me je pitao da li preuzimate odgovornost (za referendum) na sebe, rekao sam: ‘Da, preuzimam‘. Jer sam jasno shvatao da sve radimo ispravno – naglasio je Aksjonov.
On je takođe rekao da je parlament Krima imao puno zakonsko pravo da pokrene pitanje procedure izražavanja volje građana regiona o njegovoj sudbini.
– To je tako, to je zakonodavno telo. Zakonodavno telo koje deluje u interesu građana i može da predlaže takve inicijative. Zakonski je sve urađeno pravilno – naveo je Aksjonov.
Krim je postao region Rusije nakon referenduma održanog u martu 2014. godine, na kojem se 96,77 odsto glasača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja izjasnilo za pridruživanje Rusiji. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Rukovodstvo Rusije više puta je izjavljivalo da su stanovnici Krima demokratski, u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.
