Ansambl narodnih igara i pesama Oro iz Pariza u saradnji sa 15 odeljenja dopunske nastave na srpskom jeziku pokrenuo je onlajn časove na kojima se govori o folkloru, tradiciji i običajima. Društvo koje je uz organizatora Savez srpskog folklora Francuske, trebalo da bude domaćin Evropske smotre folklora, u danima kada nema proba, nastupa, nije sedelo skrštenih ruku.
– Tako jeste, ali i nije. Ansambl narodnih igara i pesama uspeo je da pokrene realizaciju novog projekta. Uprkos propisanim zdravstvenim merama, uspeli smo da putem video-konferencija u saradnji sa 15 odeljenja dopunske nastave na srpskom jeziku koja deluju u pariskom regionu podučavamo mlađane đake svemu što čini ANIP Oro. Mnogo nam znači što je naš projekat podržala i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu – sa ponosom informiše Aleksandar Trailović (30), koordinator ansambla i vođa projekta, dodajući da je iz Vlaškog Dola.
Istorija i anegdote
Ako si srpskog roda ne može da ti krv ne proključa, srce da ne kuca, duša da se uspava. Živo je naše nasleđe o kojem Aleksandar ovako govori:
– Nismo želeli da ostanemo neaktivni tokom ovog tmurnog perioda. Hteli smo da pokažemo kako je našu decu i na ovakav način moguće učiti raznovrsnosti srpskih običaja i kulture i ponudili smo im interaktivni virtuelni susret. S obzirom da sve kostime čuvamo u jednom određenom prostoru, mogli smo da podučavanje dece obavimo uz pomoć predmeta koji su nam nadohvat ruke. Ispalo je vrlo praktično, jer kad jedno dete postavi pitanje o delu kostima, odnosno, narodne nošnje, mi odmah reagujemo i željeno pokažemo – objašnjava Aleksandar, prezadovoljan tokom ovog etno-edukativnog programa.
Irina Maksimović (17) i Nina Grbović (21) kao ekonomi ansambla Oro zadužene su za uređivanje kostima i pripremu pred nastup, ali i tokom ovog projekta pred mladim onlajn gledaocima odrađuju uloge pravih predavača.
– One izlože kostime i pričaju o značenju i istoriji etno-predmeta, onda im školarci postavljaju pitanja o detaljima kostima, a njih dve se uvek dosete i neke anegdote – hvali Aleksandar tandem ekonoma.
Interesantna pitanja
A od njih dve ovako:
– Ponosna sam što učestvujem u ovom projektu. Ja sam bivši đak Srpske dopunske škole, pa mi je na početku bilo malo čudno što me đaci slušaju pažljivo i zainteresovano, ali sam i brzo uskočila u ulogu učiteljice. Naš cilj je da prenosimo srpsku kulturu i posebno mi je drago što se uči i o istoriji narodne nošnje – objašnjava Irina, koja je poreklom iz Jagodine.
Nina je iz Velikog Orašja:
– Kada sam prvi put čula da ćemo deci predstavljati srpske narodne nošnje sa Balkana, bila sam uzbuđena i ponosna. Mnogo mi se dopalo, volela bih da postanem profesorka, pa bi se moglo reći da odrađujem i moju prvu nastavu. Đaci su divni, pažljivo slušaju, postavljaju interesantna pitanja. Oduševili su me,
i časovi teku. Prezentacije su zanimljive, učenici zainteresovani. Mališani se pred ekranom užive kao da Nina i Irina igraju uživo, u sali, na pozornici. Đaci uz ekrane sede u stolicama ili foteljama, uz nekog su braca i seka, negde deka ohrabruje, nekome je kapuljača na glavi, nekome mašnica na vrh glave. Na ušima ima i golemih slušalica. Vide se lusteri i lampe, vazne i saksija sa cvećem, a sve to dokazuje da može da se uči bilo gde, samo je važno biti pažljiv i dobar đak. Potvrđeno je, verujte bez šale, da bez mane radi ova škola za “pačiće” srpske dopunske škole.
Lutka u nošnji
– Sa velikim zadovoljstvom đaci prate zanimljiva predavanja i izložbu kostima koju za đake pripremaju predstavnici našeg ansambla. Oni učenicima opisuju narodne nošnje koje zauzimaju važno mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Mlade učenike su posebno oduševile prelepe vezene ili tkane šare i bogatstvo oblika i ukrasa na nošnjama. Da tradiciju nećemo zaboraviti i da ćemo je sačuvati za naredne generacije govori i primer Luke Novakovića iz Sen Mor de Fosea koji je svoju papirnu lutku obukao u srpsku narodnu nošnju – izveštava Aleksandar Trailović, sa velikim poštovanjem ističući angažovanje i učinak Nikole Brankovića i Snežane Mitrović, čelnika ANIP Oro.
Na redu je Epon
– Startovali smo 25. novembra, dobro funkcioniše, pa ubrzano počinjemo da širimo akciju. Do sada su u našem projektu učestvovala odeljenja iz Pariza, Bondija, Sansa, Pjerfita, Sen Mor de Fosea, Montreja, Anjera, Roni su Boa i Ivri sir Sena. Više od 150 đaka prisustvovalo je prezentacijama i razgovorima sa članovima našeg folklornog ansambla. Epon je na redu – detaljno objašnjava Aleksandar.