Otkako je 2015. došao u Sidnej, Miloš Ninković je raskošnim fudbalskim darom, sjajnim igrama i majstorskim golovima i asistencijama postao jedna od najvećih zvezda A-lige.
Posle osvajanja duple krune u ovogodišnjem prvenstvu, srpski fudbalski as je odlučio da svoje nepresušno znanje u najpopularnijoj igri na svetu počne da prenosi na najmlađe generacije. Smelo se odvažio na projekat fudbalske škole “Ninko 10”, koja je ove sedmice zaživela u Bonirigu.
Tokom tri dana, od ponedeljka do srede, preko 50 mališana različitih uzrasta imalo je priliku da na početku školskog raspusta upija fudbalske veštine i trikove od vanserijskog majstora i grupe licenciranih trenera koji su vodili program.
Ovo je bila jedinstvena šansa za sve te klince da iz prve ruke vide na delu svog idola i da igrajući s njim unaprede svoje fudbalsko umeće.
Ninković je deci pokazivao vežbe i veštine s loptom, davao savete i neprestano radio zajedno sa trenerima iz FNSW instituta, Nort Šor Marinersa, Mekartur Ramsa i Blektaun sitija. Bilo je tu i fudbala “jedan protiv svih”, u kojem su deca s oduševljenjem jurila Miloša, pokušavajući da “presretnu” neki od njegovih driblinga i slavodobitno oduzmu loptu velikom asu.
Po završetku uspešne trodnevne škole, Ninković je za “Vesti” preneo prve utiske.
– Ovo je bila premijera, koja je predstavljala i svojevrsnu probu za sve nas. Želeo sam da najpre organizujem treninge u našem klubu u Bonirigu i prezadovoljan sam što je sve dobro proteklo. Deca su uživala i ja sam uživao. Zajedno smo igrali razne igrice i vežbali. Imam utisak da su zadovoljna, a to je i bio glavni cilj. Mislim da smo pronašli i balans, da treninzi ne traju predugo, a da program rada bude kompaktan. Smatram da su svi koji su došli videli koliko se ozbiljno radilo, a opet je bilo prilike i da se deca dobro zabave – kaže Miloš.
Delovalo je na trenutke kao se igra u dvorištu sa svojom decom – veselo i opušteno.
– Dobro ste primetili. Tako je bilo sa najmlađima, jer je to najbolji način da se oni animiraju, a primarni cilj s tim uzrastom je da se oni dobro zabave. Sa starijima je bilo ozbiljnog rada, trudili smo se da im ukažemo šta i kako treba da rade. Treneri su vrhunski i svi su program shvatili na pravi način.
Miloš planira da uskoro nastavi s održavanjem fudbalskih kampova, ali i na drugim lokacijama.
– Radićemo u svim delovima Sidneja, gde god FK Sidnej nema svoje kampove, i pokušaćemo da okupimo što više dece. Naravno, dosta će zavisiti i od mojih klupskih obaveza, jer mi je raspored prilično popunjen, ali za početak nameravamo da do kraja godine održimo još jedan kamp. Takođe, u planu je i organizacija turnira, što će za decu biti još atarktivnije – otkriva Ninković, uz konstataciju da je ova akademija i njemu svojevrsna proba za eventualni trenerski poziv posle igračke karijere.
Na kraju, nije skrivao oduševljenje talentom dece koja su pohađala školu “Ninko 10”.
– Naravno da ima talenata. Ali, za sve mlade koji počinju da se bave fudbalom najbitnije je da se pravilno razvijaju i da imaju dobretrenere. To je osnovni preduslov ako žele da napreduju i da jednog dana postanu profesionalni fudbaleri.
Pregršt nagrada za polaznike
Poslednjih pola sata škole, u sredu popodne, prerastlo je u veliki zabavni park. Deca su preko celog terena u Bonirigu igrala utakmicu protiv Ninkovića i trenerskog tima. Nakon toga, organizovana je igra pogađanja prečke, u kojoj su najprecizniji osvojili kopačke, majice, štucne i pregršt drugih nagrada koje im je Miloš uručio.
Posle dodele nagrada usledilo je slikanje, potpisivanje autograma i druženje, koje će svim klincima ostati zauvek u sećanju.
Ema uz Miloša
Deo tima fudbalske priče “Ninko 10” je i Ema Mihajlović, naše gore list. Ova devojka već nekoliko godina radi u medicinskom timu FK Sidnej i sada se sa zadovoljstvom priključila Milošu u radu s malim fudbalerima.
– U akademiji FK Sidnej sam poslednje tri i po godine. Radim sa svim uzrastima od 13 godina do rezervnog tima. Završila sam sportsku rehabilitaciju i radim kao deo pomoćnog medicinskog osoblja, kao asistent fizioterapeuta. Pored rehabilitacije takođe radim i kao kondicioni trener – rekla nam je Ema i objasnila kako je počela saradnja sa akademijom “Ninko 10”:
– Radeći za Sidnej upoznala sam Miloša i on mi je mnogo pomogao. Kada je pravio plan za fudbalsku kliniku pozvao me je da mu pomognem i da radim sa našom decom. Ovo je bilo odlično iskustvo, zaista sam uživala tokom sva tri dana.
Nove finte i dobra zabava
Tokom poslednjeg dana, utiske su nam preneli i neki od polaznika.
– Treninzi su bili baš super. Mnogo sam srećan i zadovoljan što sam imao priliku da igram sa Milošem, koji je inače moj omiljeni fudbaler – rekao je Luka Šćepanović.
Ni Luka ni njegov drugar Milan Marković nisu skidali osmeh s lica.
– Za ova tri dana gledao sam šta sve Ninković radi s loptom i naučio sam neke nove finte. Baš je bilo dobro i zabavno – kaže Milan.
