Samit Evropske unije u Briselu trajao je više od 90 sati i postao najduži u istoriji ovih od sastanaka od 2000. godine. Ali epitet “istorijski” poneće po 1.824 milijardi evra vrednom dogovoru lidera svih 27 članica u vezi sa budžetom EU za narednih sedam godina i paketa pomoći u borbi protiv krize izazvane pandemijom korona virusa. Sagovornici “Vesti” kažu da će ovaj dogovor presudno uticati na očuvanje radnih mesta u EU, gde živi mnogo naših zemljaka, ali i povoljno uticati na srpsku privredu koja je tesno povezana sa tržištem Unije.
Od tih 1.824 milijarde evra, čak 1.074 milijarde namenjene za sedmogodišnji budžet od 2021. do 2027. Ostalih 750 milijardi evra predstavljaju ekonomski i investicioni program za borbu protiv posledica pandemijske krize. Od toga 360 milijardi ide na zajmove, a 390 milijardi evra na bespovratnu pomoć zemljama članicama.
Ekonomista Danilo Šuković kaže da je to bio zaista veliki dan za EU.
Svima bolje
– Reč je svakako o velikoj sumi, koja će dati zamajac privredi zemalja EU, koja je veoma oslabljena zbog posledica korona virusa. Veliki broj naših ljudi živi i radi upravo u zemljama EU i ovo će za njih biti od presudnog značaja u smislu da sačuvaju svoja radna mesta. Takođe, ovaj paket će uticati i na otvaranje novih radnih mesta. Nažalost, u mnogim zemljama EU već su počela otpuštanja i nadam se da će ova finansijska injekcija zaustaviti taj trend – kaže Šuković.
On je smatra da dogovor članica EU mnogo znači i za Srbiju koja ima veoma tesne ekonomske odnose sa nekoliko zemalja Evropske unije. Ako njima krene nabolje, kaže Šuković, krenuće i Srbiji, jer će članice EU potraživati naše proizvode i poboljšaće se trgovinska razmena.
Ekonomista Mlađen Kovačević ocenjuje da je dogovor članica EU spas u zadnji čas, jer je privredna aktivnost počela oštro da pada, a BDP se srozao.
Sve zavisi od vakcine
– Ova injekcija će značajno pomoći pre svega da se sačuvaju radna mesta svih zaposlenih u EU, a samim tim i naše dijaspore. Ipak, iako je suma ogromna i čini se spasonosna, treba biti oprezan, jer niko u ovom trenutku ne zna u kom pravcu će se kretati pandemija korona virusa. Takođe, još se tačno ne zna šta će biti sa vakcinom i kada će stići na tržište. Ukoliko korona virus bude u porastu i ova ogromna suma se brzo može istopiti. Dakle sve opet zavisi da li će i kada biti suzbijen korona virus – upozorava Kovačević.
On ističe da je odluka EU važna za Srbiju i zato što naši ljudi iz dijaspore pomažu svoje bližnje u otadžbini, pa ako budu imali posla u belom svetu biće para i za rodbinu. Kovačević je ukazao i da je Srbija ekonomski povezana sa privredom EU, naročito sa Nemačkom, tako da joj u svakom slučaju ide u prilog jača privredna aktivnost u zemljama Unije.
Plenković trlja ruke
Hrvatska će dobiti 22 milijarde evra iz paketa Evropske unije, objavio je premijer te zemlje Andrej Plenković.
“Taj novac je jemstvo brzog privrednog oporavka i ravnomernog razvoja zemlje”, napisao je Plenković na Tviteru.
Angeli laknulo
Domaćin samita, predsednik Saveta EU Šarl Mišel, obznanio je prvi na Tviteru da je dogovor postignut i ocenio da su članice pokazale uverenost u zajedničku budućnost.
Međutim, pregovori nisu tekli glatko. Predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel su u dva navrata nezadovoljni naglo napuštali samit jer su ocenili da među partnerima u EU nema istinske volje za solidarnost i pomoć najteže pogođenima pandemijom, kao ni svesti da bez toga cela Unija srlja u propast.
Na kraju, Angela Merkel je izrazila olakšanje.
– Nije bilo lako, ali je najvažnije da smo se ipak dogovorili. Evropa je pokazala da može zajednički da deluje – rekla je Merkelova, a uzdržani Makron je ishod pregovora opisao kao šansu.
Beograd nišani IPA fondove
Konačni dogovor predvideo je i raspodelu sredstava iz budžeta po oblastima. Pritom, Fond za susedstvo i svet predviđa i 12,5 milijardi evra u narednih sedam godina za zemlje u procesu evrointegracija, na koje može da pledira i Srbija kao kandidat za članstvo. Prilikom nedavne posete Briselu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da bi ekonomski paket pomoći obuhvatio novac iz IPA fondova EU, kao i garancije i projekte značajne za ceo region, “da se svi glavni gradovi regiona spoje auto-putevima i prugama”.
Kohezioni fond 322
Fonda za obnovljive izvore i životnu sredinu 240
Jedinstveno tržište inovacije i digitalizacija 132,7
Fond za migracije i upravljanje granicama 22,6
Odbrana i bezbednost 13,1
Javna administracija 73,1
Fond za susedstvo i svet 98,4
*Iznosi su dati u milijardama evra
Prvo veliko zaduživanje
Ovim finansijskim paketom Evropska unija želi da se bori protiv istorijskog ekonomskog pada i sačuva svoje tržište. Istovremeno treba da se investira prelazak na digitalnu i ekološku privredu. Zbog toga se EU po prvi put u velikoj meri zadužila. Dugovi će zajednički biti vraćani i to do 2058. godine.
Rasprava se otegla dok nisu rešena dva sporna pitanja, čime je raščišćen put za dogovor.
Prvo, pronađen je kompromis o srži programa pomoći u borbi protiv krize izazvane pandemijom. Naime, takozvane štedljive države (Holandija, Danska, Austrija, Švedska i Finska) prihvatile su zajednička dugovanja i bespovratnu pomoć državama članicama. Zauzvrat, Nemačka, Francuska, Italija i Španija složile su se da smanje ukupnu sumu bespovratne pomoći sa 500 na 390 milijardi. Pored toga, dogovoreno je da se u okviru korona pomoći 360 milijardi evra daju kao krediti.
Druga prelomna tačka rešena je kada je pronađena formula za povezivanje fondova EU sa poštovanjem vladavine zakona, koju je usvojilo svih 27 zemalja. Poljska i Mađarska isprva su se žestoko usprotivile takvom mehanizmu, pošto je protiv obe zemlje pokrenut postupak zbog kršenja osnovnih vrednosti EU. Međutim, obe zemlje popustile su pošto je nekoliko drugih članica EU insistiralo da se zaustavi isplata iz fondova EU ukoliko Varšava i Budimpešta ne popuste.
Kazna za samovoljne
Lideri Evropske unije prvi put su odlučili da dodelu finansijske pomoći uslove poštovanjem demokratskih vrednosti vladavine zakona, ali i merama protiv klimatskih promena.
Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen predložila je mere koje će se preduzimati u slučaju kršenja vladavine prava.
Prema njenim rečima, suspendovanje ili smanjenje finansijske pomoći zbog kršenja vladavine prava u nekoj zemlji, treba prvo da odobri većina zemalja članica EU kako bi ta mera stupila na snagu.
Prema njenim rečima, potrebno je i zaštiti finansijske interese EU i uvesti strožu kontrolu raspodele finansijske pomoći i fondova Unija.
