x Do osnivanja Liceja 1838. u Kragujevcu, knjige u Srbiji su bile skupe i donosile su se iz Austrije. Etnolog Tihomir R. Đorđević navodi svedočanstvo jednog učenika kragujevačke Velike škole: "Učili smo kao papagaji napamet zemljopis i fiziku. Neki Jovan tišler (stolar) prvi je od drveta načinio šestar, te su nam njime profesori na tabli pravili globus i pokazivali šta su meridijani, gde leži ekvator i šta su to polovi." Kasnije su profesori u Liceju bili dužni da sami pišu udžbenike koji su nedostajali za određene predmete.
x Licej je konačno osnovan u Kragujevcu 1838. godine. Nastava je otpočela po ugledu na austrougarski, a prvi slušatelji, njih oko dvadeset, mogli su da uče samo filosofiju. Tek sledeće godine otvorena je i katedra za pravo. Svi su učili hrišćansku nauku, opštu istoriju, francuski i nemački jezik, dok je budućim pravnicima bilo potrebno i znanje statistike, zemljemerija, prirodnog prava i državoslovija.
x Kada je Licej 1841. godine premešten u Beograd, predavanja su produžena na dve godine, a od 1844. godine održavala su se u Konaku kneginje Ljubice. Konak i danas postoji. Tada je zakonom donet i prvi nastavni plan i program budućeg univerziteta. U njemu je pisalo sve što je u Liceju već postojalo, ali je tek tim aktom ova ustanova dobila obrise
današnjeg univerziteta. Rektor se birao na jednu godinu i to u "punom zasedaniju profesora", dok je profesore birao knez, na predlog Ministarstva prosvete. A profesori su, opet, mogli da menjaju propisani program, ukoliko svoj predlog obrazlože na "učilišnom zasjedaniju". Malena Srbija se, očigledno, sve više trudila na obrazovanju mladeži. Ali, broj slušalaca u Liceju nikako da poraste – školske 1847/48 godine bilo ih je 56, a deset godina kasnije samo četrdeset!
x Za žensku decu su do 1856. godine postojale samo dve škole u Beogradu, sa po tri razreda. Dok je propisom o školstvu u Srbiji, koje se zvalo "Ustrojenije javnog učilištnog nastavljenija", od 1884. godine u selima dozvoljeno da devojčice pohađaju nastavu zajedno sa dečacima, u gradu to još nije bilo moguće. Dve godine pre "Ustrojenija" knez Mihailo Obrenović je dozvolio da se otvaraju i privatne ženske škole. U njima su se male Beograđanke obučavale u čitanju, pisanju, računanju i domaćičkim poslovima. Prva gimnazijalka je upisana tek 1880. godine, a još mnogo godina će proći do prvih studentkinja.
