Grad za udovoljstvo žitelja

Beograd je veoma zaostajao za evropskim gradovima čak i kada je postao prestonica Kneževine Srbije. Umesto ulica, krivudavi sokaci, a većina kuća behu jednospratnice pokrivene ćeramidom i okružene baštom. Za vodovod i kanalizaciju nije se znalo. Čim su Turci otišli, knez Mihailo Obrenović požurio je da izvuče svoju državicu iz zaostalosti. Naročito je želeo da Beograd dobije evropski izgled. Ali, bilo je nemoguće da se dojučerašnja kasaba iz temelja protrese i preko noći postane metropola. Na sreću, našao se pravi čovek u pravo vreme. Emilijan Josimović, profesor arhitekture u Velikoj školi, tri godine je o svom trošku premeravao varoške kuće, bašte i sokake u delu grada zvanom Šanac, najbližem Beogradskoj tvrđavi, a narod se čudio. Najzad, 1867. godine uporni i marljivi urbanista, opet o svom trošku, objavio je knjigu s detaljnim opisom i skicom svih ulica varoši u šancu, a za "udovoljstvo žitelja". Najviše se bavio ispravljanjem postojećih ulica i presecanjem novih, ali je predvideo i trgove, pijace, parkove.

I, naravno, glavno gradsko šetalište.
Knez Mihailo Obrenović je prihvatio Josimovićev plan. Preuređenje Beograda, zapravo varoši u Šancu, započeto je dve godine pošto je svečanom predajom gradskih ključeva Beograd postao srpski grad, a za radove više nisu odgovarali Miloševi majstori nego ministar građevina. Prvi urbanista morao je da izvrši izvesne izmene u planu jer državna kasa nije imala dovoljno novca da bi obeštetila vlasnike bašta i voćnjaka, kuda je trebalo da prođu nove ulice. Oni su mahom zahtevali novac, iako im se u zamenu za oduzeto imanje davao čak i veći plac, ali u spoljnoj varoši. Kapije grada su porušene, Šanac izravnan, a najpre je prosečena Kalemegdanska ulica, koja se jednim delom nazivala Vojvodska. Ona se nastavila skroz do Terazija. Buduće srce prestonice nastalo je za svega dve godine, kao i njegovo glavno šetalište, Knez Mihailova ulica, ali ona u prvo vreme nije bila ni blizu značaju i sjaju koji će kasnije imati. Dvojno ime, Kalemegdanska i Vojvodska, ustupilo je nazivu Delijska, mada ima onih koji tvrde da se nikada nije tako zvala. Bilo kako bilo, marta 1872. Knez Mihailova je dobila ime nekoliko godina posle kneževe pogibije, i to ime i danas nosi. Iste godine još 100 beogradskih ulica dobilo je nazive. Treća raspodela imena izvršena je 1895. godine. Tada su sve ulice dobile imena, a bilo ih je ukupno 213. Iz tog doba drugog imenovanja prvobitan naziv je danas zadržalo tridesetak ulica.