Predsednik Rusije,Vladimir Putin detaljno je proučio šta je NATO pakt hteo i zašto je intervenisao 1999. godine na Balkanu, a prvi njegov zaključak bio je da ta intervencija direktno ugrožava ruske interese. U tom poduhvatu Amerika je nastupala kao globalni hegemon sa narednim ciljem da pokrene "kolor revolucije" u ruskom susedstvu. Pokušaj da se vatra obojene revolucije potpali i u Ukrajini, bio je korak preko crvene linije: Moskva je dobro pročitala procene njenih obaveštajnih branši, koje su pobunu na kijevskom Majdanu "čitale sasvim drugačije nego što su predstavljane na Zapadu". Alarm u Kremlju se oglasio i Putin je krenuo u akciju.
Ovo je najnovija procena na Temzi o sadašnjem trenutku sukoba u Ukrajini i šta dalje sledi.
|
Valjane pripreme Procena vojnih planera je da je Rusija već operativno spremna da pređe istočnu granicu Ukrajine. Navodi se primer kada su neposredno pred izbijanje krize, gotovo svi veliki desantno-amfibijski brodovi Rusije u Evropi, prepozicionirani u Crno more. Ti brodovi su dopremljeni sa daljine od nekoliko hiljada milja sa Baltika i iz sastava ruskih Severnih flota. |
Mir ili širi sukob?
Procena britanskog Istraživačkog centra za studije sukoba, grupe specijalizovane za ruska vojna pitanja, polazi od činjenice da se na istočnoj granici Ukrajine već nalazi 40 hiljada pripadnika elitnih ruskih snaga "spremnih da krenu u akciju za nekoliko sati po komandi". Direktor grupe, Keri Džajlis, smatra da je ruska armija sada sposobna da dejstvuje brzo i efikasno i da je to "sasvim drugačija" vojska od one koja je – mada uspešno – intervenisala u Gruziji (2008. godine). Tamo je, kaže on, ruska vojska još ličila na "postsovjetsku", ali je od tada doživela temeljne reforme čiji je rezultat bio vidljiv na Krimu.
– Lična oprema vojnika i široka upotreba ličnih radio uređaja – do nedavno privilegija samo komandira vodova – jasno pokazuju koliko je ruska armija investirala u poboljšanje i modernizaciju… Mnoge od ovih savremenih jedinica primećene su u operaciji na Krimu.
Za njih se kaže da su deo širokog spektra ruskih jedinica za brzo dejstvo, a reč je, ne samo o vazdušno-desantnim formacijama koje se tradicionalno upotrebljavaju za ovakvu vrstu akcija.
U izjavi vojnom uredniku Bi-Bi-Sija, Džonatanu Markusu, Džajlis kaže: "Bez obzira na manjkavosti, današnja ruska armija je daleko moćnija od one iz 2008. godine, a u svakom slučaju, daleko moćnija od ukrajinske vojske. I nije samo to, ona je trenutno nadmoćna nad svim upravo raspoređenim efektivama u zemljama ruskih zapadnih suseda".
Rusi mogu da čekaju
U analizi se, takođe, navodi da su ruske trupe razmeštene duž istočne ukrajinske granice, u stanju da tamo ostanu mnogo duže nego što zapadni vojni planeri procenjuju, "a Putin, očigledno, nije zabrinut za cenu toga, ukoliko to ostvaruje duže strateške ciljeve".
Da li je, dakle, na pomolu ozbiljniji vojni sukob kada Putin odluči (ako odluči) da "pređe istočni Rubikon"?
Analiza Centra najpre kaže da tih 40 hiljada ruskih vojnika na ukrajinskoj granici "ne znače, neminovno, da bi uskoro usledila ruska invazija", već da Rusija želi da bude spremna "ako oseti potrebu ili joj se ukaže prilika".
Londonske vojne procene govore da je Rusija svoje oružane snage određene za operacije u Ukrajini u stanju da drži u borbenoj gotovosti nekoliko sedmica, pa i nekoliko meseci. A, ako Moskva odluči da ih pokrene, biće to brza i kratka intervencija: "Bilo kakav marš na Ukrajinu, mora da se završi za nekoliko dana. Rusija nema vojne i ekonomske kapacitete da ratuje na produženi rok", stoji u analizi.
Crvena linija analize je u oceni da Ukrajina ima za Rusiju ogroman strateški značaj: "Iz Putinove perspektive ovo je, ne evropska, nego evroazijska kriza, ona koja se tiče Rusije i njene evroazijske uloge". Zato je, zaključuje se, Majdan u Kijevu, za Putina bio korak poreko crvene linije, posle koga su svi ishodi u igri, ali sa inicijativom u Putinovim rukama.
