Zoran Ivković iz Markovca kod Svilajnca u Pariz je otišao daleke 1975. godine, kad se venčao sa Ljiljanom iz Svilajnca, čiji su roditelji, majka Milijada i otac Božidar Nečković, kao i rođeni brat Dragan, već bili u Francuskoj. Zoranov sin Ivan sa svojim sinom Davidom živi u selu pored Ongulena, koje je udaljeno 500 kilometara od Pariza, a Zoranova ćerka Ivana živi u Ongulenu. Ivana je vlasnica firme za prevoz bolesnika, u kojoj Ivan radi kao taksista, dok firmom upravlja Ljiljana.
|
Kreće dedinim putem |
-U početku sam radio kao automehaničar u Sitroenu. Pošto sam brzo naučio jezik, napredovao sam i dobijao sve veću platu. Imao sam čak i svoju sekretaricu. Kada sam se razveo sa Ljiljanom prešao sam u drugu firmu. Bio sam šef garaže i rukovodio sa 40 radnika. Pre nekoliko godina otvorio sam firmu K bat koja se bavi građevinarstvom – kaže Zoran za "Vesti".
On dodaje da se nije pokajao što je otišao u Pariz jer je tamo zarada neuporedivo veće nego u Srbiji. Radnik je mnogo sigurniji jer ne može tek tako da ostane bez posla. Čak i ako se to dogodi, plaća ga socijalno.
-U svakom slučaju, sigurnost je mnogo veća na zapadu nego u Srbiji. Francuzi cene rad i ljudske sposobnosti, pa dobar radnik može lako da napreduje. Pokajao sam se što sam otišao iz Sitroena, ali ne i što sam pre nekoliko godina otvorio svoju firmu. Privatni biznis u Francuskoj i Srbiji ne može da se upoređuje. Tamo se poštuje zakon i svi imaju jednaka prava – ocenjuje Zoran.
On dodaje da je njegova bivša supruga posle razvoda otvorila firmu i kupila kuću, Ivan ima svoju, a on i ćerka su Ivana kasnije kupili zajedničku kuću. Iako ima francusko državljanstvo, Zoran planira da se vrati u Srbiju jer voli rodni kraj i zbog toga što će od francuske penzije mnogo bolje da živi u svojoj zemlji. Osim toga, Zoran u samom centru Markovca ima gotovo 500 kvadrata pod krovom. Pored porodične kuće, poseduje lokal i prodavnicu prehrambene robe.
