Pošto je 1961. godine dobio kao rođendanski poklon prvi gravirani kamen, lekar Kabrera Darkuea iz grada Ika u Peruu je napravio kolekciju od 20.000 neobičnih kamenova. Čak je osnovao i muzej, a 1976. izašla je njegova knjiga "Poruke izgraviranog kamenja iz Ike". U njoj je izneo tezu da je visokorazvijena civilizacija, koja je nekad postojala na Zemlji, prikazala na kamenju istoriju razvoja čovečanstva, pre nego što je napustila planetu pred nekom globalnom katastrofom. Kao materijal korišćen je kamen jer je u stanju da podnese bilo koje kataklizme.
Kamenje je navodno poticalo od civilizacije Inka i Havijer ih je kupovao od seljaka, braće Karlosa i Pabla Solide, i Bazilija Učuja, koji su tvrdili da je to drevno kamenje. Neki crteži na kamenovima nas potpuno vraćaju u praistoriju. Prikazano je vreme kada su praistorijske životinje, dinosaurusi i ljudi živeli zajedno. Prikazani su ljudi koji se bore sa dinosaurusima. Takođe, na nekim kamenovima prikazane su mape izgubljenih kontinenata, zatim čoveka koji istražuje neki predmet pomoću lupe ili kako kroz neku spravu koja je nalik teleskopu gleda u nebo. Kamenje je uglavnom od sivog andezita, granitne polukristalne osnove koje je veoma teško i tvrdo za urezivanje.
Međutim, seljaci su priznali medijima da su sami gravirali kamenje kopiranjem slika iz stripova, udžbenika i časopisa. Kasnije su nemačkim medijima izjavili da su lagali da ne bi odgovarali pred zakonom za krađu arheološkog blaga. Konačno, 1977. godine u dokumentarcu Bi-Bi-Sija "Put do bogova" Učuja je pred kamerama zubarskom bušilicom gravirao kamen tvrdeći da je lažnu patinu dobio pekući kamenje u balegi. Učuja je prošao bez posledica i nastavio da gravira kamenje i prodaje turistima kao falsifikat izvornih falsifikata.
