Britanski mornarički veteran Bernard Džordan (89) nije dopustio da obeležavanje sedam decenija od iskrcavanja saveznika u Normandiji prođe bez njega. Svestan da u poznoj dobi ne bi dobio dozvolu osoblja staračkog doma da ode na ceremoniju, Džordan je rešio da pobegne.
– Kad se na nešto odlučim, ja to i uradim. Takvi smo mi normandijski veterani. Znate, mlađarija često potcenjuje mogućnosti moje generacije – kaže Džordan posle velike avanture.
Dan pre ceremonije obukao je odelo, pokačio ordenje ispod mantila, poljubio svoju nepokretnu suprugu Irenu (88), koja s njime deli apartman u domu, i krenuo na put.
– Nisam hteo da pravim gužvu. Samo sam izašao iz doma rekavši negovateljima da idem u šetnju – prepričava Džordan svoj beg.
Prvo je hteo da se samo sretne sa drugovima veteranima u Portsmutu, ali kad je čuo da su oni isplovili za Normandiju, rešio je da krene za njima.
– U ratu sam taj put preplovio u sasvim drugim uslovima. Kupio sam kartu za Kaen i na talasima se prisećao dana kad sam plovio u rat.
U međuvremenu je osoblje doma postalo zabrinuto, jer ga dugo nije bilo, ali je usledio neverovatan telefonski poziv. Bio je to Džordan.
– Na bezbednom sam. U Francuskoj.
Kad je napokon stigao, iako nije imao pozivnicu, Džordan je uspeo da se nađe u društvu kraljice Elizabete, premijera Britanije Dejvida Kamerona i američkog predsednika Baraka Obame. Dan je proveo u druženju sa veteranima, evocirajući uspomene. A onda je došlo vreme za povratak. Osoblje trajekta je pristalo da ga ukrca bez karte za noćnu vožnju do Britanije. Dan kasnije je bio u svim vestima.
– Malo sam iznenađen, jer mi nije namera bila da glumim heroja. Otišao sam tamo jer sam samo smatrao da je to ispravno – kaže Džordan.
