Telegraf.rs
Dok je vernih biće i hodočasnih putovanja. Tako kažu, a sve veći broj agencija koje nude putovanja do najvećih svetinja svih religija govore da se ovaj deo tradicije zadržao i u današnje vreme. U Srbiji postoji nekoliko agencija koje se bave organizovanjem ovakvih putovanja, a samo jedno udruženje koje se drži tradicionalnog hodočašća – pešaka. To je udruženje Srbski Hodočasnici čiji potpredsednik Aleksa Jančić govori o smislu ovog običaja.
– Svrha hodočasnog puta jeste odavanje počasti hodanjem, pri čemu hodočasnik koristi samo svoju psihofizičku snagu kako bi posetio sveto mesto ili svetitelja – počinje svoju priču Aleksa. Iako se u Srbiji čak 95 odsto ljudi izjašnjava kao religiozno, broj pravih hodočasnika nije velik. – Najviše ljudi, njih 15 prisustvovalo je Vidovdanskom Hodočašću 2011, dok je najveća akcija ovog tipa bila Cerski marš 2011 na kome smo bili zajedno sa više stotina ljudi – navodi Jančić. U pravoslavlju hodočašće ima dugu tradiciju, naročito u Rusiji gde je poznato kao Krsni hod. U našoj crkvi najviše se hodočastilo do manastira Ostrog, gde se i danas mogu videti ljudi koji iz podnožja planine bosi nastavljaju put do ćivota Svetog Vasilija. Jedno od najlepših putovanja ovog tipa svakako je Vidovdansko hodočašće. – Put od Beograda do Gazimestana za srbski narod na Kosmetu predstavlja ohrabrenje i veliku podršku u njihovoj borbi za opstanak. Za Srbski narod u celini ono predstavlja primer kako se neguje tradicija i kako se odaje počast kosovskim junacima palim za slobodu otadžbine – objašnjava Jančić. Pored jake vere i jake volje, koje mora da ima svaki hodočasnik, za pešačenje od nekoliko stotina kilometara potrebno je dobro se i fizički pripremiti. Osnovni pokretač jeste vera. Važan faktor jeste i fizička kondicija koja svakako nije na odmet. Ona se može steći treningom. Na kraju dolazi i oprema. Dobra obuća može vam puno pomoći da izbegnete žuljeve i druge povrede – objašnjava naš sagovornik i napominje da je najveća razdaljina koju su ovi hodočasnici pešice prešli 450 kilometara – od Beograda do Severne Kosovske Mitrovice. Zbog veoma brzog tempa života, ljudi su hodanje zamenili voženjem, s tim da su zaboravili da ovu promenu uvedu i u svoj rečnik. Tako oni umesto vozočašće, odavanje počasti voženjem, i dalje koriste termin hodočašće. I mi sami koji hodočastimo često odlazimo i na vozočašća kada nemamo dovoljno vremena – smatra naš sagovornik.
