Građanima Srbije koji već šestu godinu bez viza idu ka državama Evropske unije, ponovo su se na tom putu isprečili lažni azilanti. Srbija s njima godinama bije bitku da bi sačuvala teško stečenu povlasticu, ali i dalje prednjači u regionu zapadnog Balkana po broju tražilaca azila za zemlje EU, najviše Nemačku, Švedsku i Belgiju.
Podaci Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokazuju da u poređenju s krajem prošle godine, od početka ove opada broj zahteva podnetih Berlinu, ali je i dalje je veći ako se poredi sa prvih pet meseci 2013. Izvršni direktor ovog Centra Radoš Đurović kaže za "Vesti" da je do maja prošle godine bilo 3.520 zahteva za azil u Nemačkoj, a ove 7.660, što je više nego udvostručena cifra.
– U novembru 2013. je bilo 2.635 tražilaca azila, u decembru 2.415. U januaru je broj skočio na 2.748, ali je pao u februaru na 1.570, da bi u martu je bilo 1.645, aprilu 1.440, a u maju 1.320 – navodi Đurović podatke Eurostata o broju onih koji su putem azila hteli u Nemačku.
To prema njegovim rečima, ukazuje da mere koje je Srbija preduzela, na žalost ne daju za sada rezultate.
– Treba imati u vidu da kada Bundestag usvoji predložene izmene u toj oblasti i stavi Srbiju na listu sigurnih trećih zemalja, kreće kraći i brži postupak koji bi smanjio broj lažnih srpskih azilanata – naveo je on.
Đurović napominje da su pokrenute izmene predmet oštrih debata u nemačkom društvu, pošto ga nevladin sektor i zeleni karakterišu kao diskriminatorski. Takvim merama su neke države već smanjile broj azilanata.
|
Broj zahteva iz Srbije Nemačka EU
|
