Od Vučića traže da zauzda Srpsku

0

 

Ivo Visković

Poseta srpskog premijera Aleksandra Vučića Berlinu zaista se ubraja u najviši rang diplomatskih poseta. Poziv kancelarke Angele Merkel se proceduralno razlikuje od većine pretodnih upućenih srpskim državnicima. Naime, reč je o zvaničnoj poseti, koja je u diplomatskom rangu najviša, ističe Ivo Visković, donedavni srpski ambasador u Berlinu i profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
 

O medijima u četiri oka

x Neposredno pred put u Berlin premijer je ušao u otvoren sukob s Oebsom i zapadnim ambasadorima koji mu, navodno, spremaju smenu. Koliko će se pitanje medijskih sloboda, cenzure i svađanje s Oebsom i EU odraziti na ovu posetu?
– Premijer je odabrao jako loš trenutak, ako ga je uopšte birao. Nemački mediji će ovo iskoristiti prvo da se profesionalno solidarišu sa srpskim kolegama jer je to za medije veoma snažno etičko pitanje. Dogodiće se da oni istaknu kako "partner Nemačke kod kuće guši slobodu govora i pisane reči". Kad je reč o zvaničnom delu posete, nemački zvaničnici će zasigurno istaći važnost slobode medija, a ako budu smatrali da bi trebalo Vučiću oštro prigovoriti, to će se dogoditi u delu razgovora u četiri oka. Šta god da bude, Vučić je u najmanju ruku taktički loše odigrao.

– Takvu posetu pre Vučića je imao samo još Zoran Đinđić. Ostali srpski zvaničnici imali su radne ili privatne posete, ali ovaj rang, koji se ugovara diplomatskim kanalima u vrlo preciznoj i složenoj proceduri je zaista najviši koji bilo koji državnik može da dobije i to je bez sumnje veliko priznanje i premijeru i Vladi.
x Od sedam uslova Bundestaga Srbiji za dalji napredak ka EU, neispunjena su ostala dva – onaj o okončanju istrage o spaljivanju nemačke ambasade 2008. i obavezujući sporazum Beograda i Prištine o dobrosusedskim odnosima. Koliko visoko su ova dva pitanja na agendi kancelarke Merkel?
– Nisu visoko i to neće biti glavne teme u Berlinu. Već u pripremi sastanka je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo da je napredak u odnosima Beograda i Prištine zadovoljavajući. Znate, u vreme kada je taj spisak sačinjen to nije bio slučaj. Naravno da Nemačka nije skinula s dnevnog reda ni spaljivanje ambasade, ni obavezujući sporazum s Prištinom, ali to nije u vrhu agende.
x Kakva to očekivanja u koferu nosi Vučić u Berlin?
– On je jasno rekao da želi Srbiju koja je saveznik Nemačke. Obratite pažnju na izraz "saveznik". Ne "partner", kako nas većina država EU doživljava ili kako mi sebe doživljavamo u odnosima s tim državama. On je upotrebio reč saveznik. To ima potpunu drugu dimenziju. Hrabar je to iskorak.
x Dobro, mi bismo da budemo saveznici, ali je za savezništvo potrebno dvoje?

Nemačka važna i
zbog dijaspore

x Zbog čega je odnos sa Berlinom po važnosti daleko iznad odnosa s drugim evropskim silama?
– Pogledajte samo brojke. Dve trećine ukupne tehnologije u Srbiji čini nemačka tehnologija. U Srbiji posluje 300 nemačkih kompanija koje zapošljavaju 25.000 radnika. Nemačka je bez konkurencije najveći pojedinačni donator Srbije u poslednjih 14 godina, a u toj zemlji živi oko pola miliona naših građana, što nije slučaj ni sa jednom drugom državom u tom obimu. Ta silna pomoć dijaspore je značajna stavka deviznog priliva i to se ne može ignorisati. Njihov se položaj ne sme ignorisati. Zamislite šta bi bilo da nije rasejanja.

– Naravno i to neće ići brzo. Nećemo mi tek tako, preko noći postati saveznici. Srbija ima loš imidž, pre svega u nemačkim medijima i široj javnosti, što je nasleđeno iz prošlih vremena. Biće potrebno mnogo napora da se taj trend preokrene.
x A šta će u koferu doneti premijer iz Berlina?
– Oni će, pre svega proveriti koliko je Vučić kredibilni partner. Sve je to lepo u političkim izrazima, ali oni će ispitati rešenost da se to ostvari. Operativno, Nemačka je jako zainteresovana da se dosadašnji ritam normalizacije odnosa sa Prištinom nastavi, uključujući i uslov obavezujućeg sporazuma o dobrosusedstvu. Ali, postoji jedno pitanje za koje je Nemačka jako zainteresovana. To je sudbina Bosne i Hercegovine.
x Šta to Berlin želi od Beograda u pogledu BiH?
– Berlin smatra da Srbija ima presudan uticaj na vlast Republike Srpske i od naše Vlade se očekuje da pojača uticaj na vlast Srpske da prihvati ustavne promene kako bi Bosna i Hercegovina postala funkcionalna država. To pitanje je od ogromne važnosti sa Berlin.

EMIL VLAJKI, POTPREDSEDNIK RS, KATEGORIČAN:

Banjaluka neće popustiti!

Potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki smatra da i kada bi premijer Srbije Aleksandar Vučić pokušao da izvrši uticaj na rukovodstvo u Banjaluci u pravcu pristajanja na izmene ustava Bosne i Hercegovine, u tome ne bi uspeo.
– Ako se Vučiću u Berlinu bude sugerisalo da izvrši nekakvu presiju u smislu pristanka na promenu ustava BiH, a zašta je potreban konkretan pristanak RS, onda je to najobičnija glupost osuđena na neuspeh. Ne možemo pristati na to da se izmeni ustav za takozvanu funkcionalnu državu BiH koja će na taj način praktično postati bošnjačka država u kojoj većinju čine muslimani ili Bošnjaci, kako već hoćete. RS ima svoj ustav koji je aspolutno usklađen sa svim demokratskim zahtevima zapada. Ona je jedna funkcionalna celina kojoj nije potrebno da menja svoj ustav i postane nešto drugo što ne bi bila RS – kaže Vlajki u razgovoru za "Vesti".

Dveri i rusko obećanje

Na pitanje da li se RS oseća odbačenom od sadašnjih vlasti u Beogradu koje bi nakon ispunjavanja zahteva Zapada u vezi sa Kosmetom, mogle isto tako i Srpsku da puste niz vodu, Vlajki sugeriše da stvari ne treba posmatrati samo u jednoj, medijski vidljivoj ravni.
– Znate da se Vučić nedavno sastao sa predstavnicima Dveri što se nikada ranije nije desilo. Tako da ima nekih pomaka, naizgled neprimetnih, a koji iniciraju nešto drugo od ustaljenih šema. Uostalom, Rusija je obećala, pošto se zbog pogrešne politike prethodnih decenija u ovom času ne može ništa uraditi po pitanju Kosmeta, da neće više biti dalje dezintegracije Srbije. I to ne govorim napamet!

On ne veruje u to da bi srpski premijer uopšte sebe doveo na takvu pomisao da pritiska i uslovljava vlasti u Banjaluci, a po diktatu Merkelove i zvaničnog Berlina.
– Čak i kada bi pokušao nešto u tom smislu da uradi, on ne može imati nikakav uticaj na RS i njenu politiku, kao što je politika protiv ulaska u NATO – uveren je potpredsednik RS.
Vlajkijeva teza je da RS mora da ide ka svom "osamostaljenju i napusti veštački stvorenu državu BiH".
– Da RS ne bi postala deo neosmanske imeprije mora da ide ka svom osamostaljenju i razjedinjenjem od Bosne i to je ono što čini rukovodstvo RS.
Na opasku da u tome neće imati podršku ni Brisela, ni Berlina ali verovatno ni sadašnjih vlasti u Beogradu, Vlajki sugeriše da treba gledati širi kontekst u međunarodnim odnosima.
– U ovom času Nemce više interesuju ruski energenti i tržište nego interesi jedne daleke Amerike. Evropa mora početi malo po malo da se osamostaljuje u ondosu na SAD i mislim da će to ići prvenstveno preko Nemačke. A s tim osamostaljivanjem Nemačke može se okoristiti i Srbija i RS – smatra naš sagovornik.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here