Dovoljno je bilo da trojica američkih senatora, Mekejn, Marfi i Džonson doputuju u Sofiju i da posle samo jednog razgovora s premijerom Bugarske Plamenom Orašenskim zaustave gradnju gasovoda Južni tok. Još senatori nisu ni otputovali u nedelju, a premijer je izdao naredbu o obustavljanju svih aktivnosti na gradnji gasovoda, pozivajući se na EU koja je još početkom godine vladi u Sofiji natrljala nos zbog aranžmana s Rusima u kom se ne poštuje Treći energetski paket EU. Reč je o standardu Unije prema kojem dobavljač i isporučilac gasa ne može biti jedna firma (Gasprom), niti gasovod može biti rezervisan samo za ruski gas, već bi u njega imale pravo i druge zemlje da upumpavaju plavi energent. To je nešto poput autoputa. Bez obzira na to ko ga je izgradio, na njemu može da vozi svako ko plati putarine.
Čitav problem trebalo bi posmatrati kroz veliki geopolitički sukob Brisela i Vašingtona s jedne i Moskve s druge strane oko Ukrajine. Svima je jasno da bi se rešenje o "trećem paketu" lako našlo u pregovorima da nije ukrajinske krize. S druge strane sasvim je jasno zbog čega se glavna bitka za sudbinu Južnog toka vodi upravo u Bugarskoj. Jednostavno, bez Bugarske nema Južnog toka, jer Rusija i gradi gasovod po dnu Crnog mora ka Bugarskoj kako bi zaobišla problematičnu Ukrajinu. To je olakšalo posao Briselu jer ne mora da svaku zemlju na trasi pritiska da poštuje standarde EU, već je dovoljno da pritisne samo vladu u Sofiji.
– Bugarska je čvorište, pa samim tim, dok se ne okončaju razgovori Sofije sa Briselom i EU sa Rusijom, i mi stojimo. Ili, dok Rusija ne promeni rutu. Ali, svakako rezultat i jednog i drugog scenarija znači odlaganje radova u našoj zemlji – zaključuje Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije.
Brisel nije Sofiji zamerio samo ignorisanje propisa EU, već i to što je Vlada Bugarske radove na izgradnji gasovoda poverila ruskoj kompaniji Strojtransgasu, firmi koja je pod sankcijama Brisela i SAD. Bugarska vlada je pokušala da manevriše, ali je i tome došao kraj. Srpska vlada u međuvremenu se nada da će se naći političko rešenje krize u Ukrajini, što bi "otkočilo" projekat.
– Budućnost projekta zavisi, pre svega, od dogovora Evropske komisije sa zemljama članicama EU i Rusijom. Južni tok je za nas važan i kao razvojni i kao energetski projekat, ali je jasno da je Srbija samo jedna od država kroz koju gasovod treba da prođe, a da smo, pri tom, jedina država u ovom projektu, osim Rusije, koja nije članica EU – objašnjava Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike.
Stvar će se očigledno rešavati sada na relaciji Brisel-Moskva, gde su se juče sastali predstavnici Gasproma i Evropske komisije. U jednom su svi saglasni, kompromis je moguć tek po okončanju ukrajinske krize.
|
|
Pod pretpostavkom da se Južni tok odbaci kao projekat, Srbija će se kao nijedna druga zemlja na trasi gasovoda naći u velikom problemu. Podsetimo, Beograd je kao ulog da uopšte dobije trasu gasovoda prodao za 400 miliona dolara 51 odsto Naftne industrije Srbije, kao i 51 odsto skladišta gasa u Banatskom Dvoru uz klauzulu da se u njega može upumpavati samo srpski i ruski gas.
