Privrednici stranog porekla čine 30 procenata svih privrednika u Beču i imaju visok nivo obrazovanja, ali često manja primanja, pokazala je studija Radničke komore Beča.
Predsednik Radničke komore Rudolf Kaske je predstavljajući ovu studiju istakao da postoje problemi kada je reč o priznavanju kvalifikacija stečenih u inostranstvu, kao i smanjivanja cene rada i lažnog samostalnog privređivanja.
Radnička komora je provela studiju za čije je potrebe ispitano 255 preduzeća, odnosno preduzetnika stranog porekla. Pri tome su se koncentrisali na pridošlice iz Turske, koji čine 11 procenata bečkih preduzetnika, iz zemalja bivše Jugoslavije (16 procenata bečkih preduzetnika) i zemalja istočnog područja Evropske unije (44 procenata bečkih preduzetnika).
U poređenju sa Austrijancima, kako se pokazalo, stranci su češće samostalni preduzetnici tačnije njih 11 procenata. Dve trećine preduzeća stranaca potpada u kategoriju malih i srednjih preduzeća. Kada je reč o branšama, u kojima deluju, one se razlikuju i variraju prema zemlji porekla. Dok Austrijanci pre svega rade u tehničkim uslužnim područjima, kod novih zemalja članica Evropske unije dominiraju trgovina i građevina. Kada je reč o privrednicima poreklom iz Turske trgovina zauzima prvo mesto, a zatim sledi saobraćaj.
Pridošlice iz bivše Jugoslavije (izuzev Slovenije) rade nasuprot tome najradije takođe u tehničkom uslužnom području, a zatim u trgovini. Pri tome je nivo obrazovanja relativno veoma visok. Trećina migrantskih preduzetnika imaju završenu maturu, a 36 procenata čak i fakultet.
Kako je objasnio Rit, interesantna je svakako prethodna biografija migrantskih preduzetnika, budući da je 67 procenata njih prethodno bilo zaposleno, dok su 17 procenata prethodno bili učenici i studenti, a u poređenju sa preduzetnicima austrijskog porekla ova stopa je gotovo dvostruka. Studija je pokazala da migrantski preduzetnici često prelaze iz samostalnog priređivanja u status zaposlenog.
|
Nova preduzeća
|
