Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u našem prvenstvenom fudbalu vladalo je jedno čudno pravilo: kad Zvezda izgubi u Zagrebu redovno osvoji titulu i – obratno, kad ne izgubi – nekome na kraju trke za bodove gleda u leđa.
Setio se toga i Miljan Miljanić neposredno po završetku derbija na Maksimiru. u kojem je njegov tim slavio sa 1:0. Sjajni trener je posmatrao svoje igrače kako se raduju, povela se tu i pesma, pa je zavrteo glavom.
– Samo da nas ova premijerna pobeda na kraju ne košta titule…
Najradosniji u pobedničkom taboru bio je Milovan Đorić. Imao je i zbog čega da se raduje. Na terenu je proveo samo 20 minuta, a onda mu je nekadašnji igrač Veleža, mostarski sudija Vlado Slišković, pokazao crveni karton i put u svlačionicu.
– Opomenuo sam Đorića da se pristojno ponaša, a on me opsovao – obrazložio je isključenje glavni arbitar meča.
Pokazaće se da je ovo bio ključni trenutak utakmice. Do isključenja, Dinamo je bio mnogo bolji rival. Vabec i Čerček bili su gotovo neuhvatljivi. Kad su gosti ostali sa 10 igrača, činilo se da će modri izvojevati rutinsku pobedu. U narednih desetak minuta izvršili su pravu opsadu gola crveno-belih i, ko zna, možda bi poveli sa dva ili tri pogotka razlike da je mrežu Zvezde čuvao bilo koji drugi golman. Ali, tog dana 55.000 gledalaca bilo je zadivljeno odbranama Ratomira Dujkovića.
Rora, Gucmirtl i Čerček, dva puta Lalić, hvatali su se za glavu posle Dujkovićevih odbrana, dok su igrači Zvezde svaki put trčali da čestitaju svom golmanu. I onda, dogodilo se nešto neobično. Crveno-beli, kojih do malopre nigde nije bilo, odjednom su porasli u divove. Na terenu ih je bilo samo 10, ali se činilo da ih ima dva puta više od Zagrepčana. Bogićević je stavio loptu u sef, Džajić je počeo da dribla Pirića i Ramljaka tako da im se zavrtelo u glavi, Pavlović je igrao i halfa i beka umesto isključenog Đorića, rastrčali su se i Karasi, Janković, Antonijević…
Posebna priča bio je Jovan Aćimović. Skoro svaki put lopta je išla najpre u noge Zvezdinom kreatoru igre, on bi driblingom najpre potpuno sludeo jednog ili dvojicu Dinamovih igrača i onda pronalazio svoje slobodne saigrače. Najzad, u 54. minutu odlučio je da krene levom stranom terena potpuno sam. Prošao je pored Pirića kao brzi voz i kad se očekivalo da će proslediti loptu do Džajića, Aćimović je neočekivano poslao pred gol Dinama. Tamo, u punom trku, bio je Karasi, koji je u padu zahvatio glavom i poslao je u mrežu. Golman Dautbegović nije stigao ni da trepne. Bio je to efektan gol kojim je tim sa "Marakane" stigao do zaslužene pobede.
– Samo da nam se to ne obije o glavu – ponovo je konstatovao Miljanić i – pokazalo se mesecima kasnije – bio u pravu. Prvu titulu u istoriji u toj sezoni osvojio je Željezničar, Zvezda je bila tek druga…
