Folkloraši iz Užica i Bremena već četiri decenije se druže, pevaju i igraju i kako rekoše na užičkom trgu prilikom još jednog susreta sve ovo što nabrojasmo je istina, ali je ona blistavija i vrednija.
– Mi smo velika porodica. Naši odnosi su familijarni, a zbližila nas je igra – kaže na vrlo pristojnom srpskom jeziku Kornelija – Koni Broeker.
Na njihovim licima sija osmeh i zadovoljstvo. Nije to scenski osmeh kojim su kad su bili mladi i lepi oduševljavali publiku širom Evrope i sveta. To je osmeh zadovoljnih ljudi koji su nakon godinu dana opet zajedno. Bilo ih je lepo videti jer nema baš mnogo zadovoljnih i srećnih u zemlji Srbiji.
Njihovo poznansto, a potom i druženje, počelo je davne 1974, godine kada je Velimir – Veljo Tošanić, tada uspešni koreograf isto tako uspešnog KUD Sevojno, otišao u Bremen na dogovor o učešću folkloraša sevojničkog giganta Valjaonice bakra na festivalu u severnoj Nemačkoj.
– Sticaj okolnosti je hteo da SGO tanc grupa i mi zaigramo na otvaranju i zatvaranju festivala u Bremenu. Zajedno smo igrali na koreografiju pesme "Od Vardara pa do Triglava" kao i na na nemačku tradicionalnu igru "Karo kralj." Ta početna igra nas je odmah zbližila i mi se i danas družimo opet kao i pre 40 godina – posle sedeljki zaigramo i zapevamo. Odlazak sa scene nije značio kraj našim druženjima. Svake godine oni su naši ili mi njihovi gosti. Prijateljstvo je produbljeno i druženjem i razvojem prijateljstava naše dece i zbog te činjenice sam posebno zadovoljan i srećan. Kad smo mi njihovi gosti u Bremenu, oni nam organizuju obilazak znamenitih mesta, a to isto i mi radimo kada im uzvraćamo gostoprimstvo. Ovih dana oni su posetiti etno selo u Sirigojnu, provozali se ćirom Šarganskom osmicom, posetili grnčarske radionice u Zlakusi, obišli hidrocentalu u Užicu, prisustvovali narodnom vašaru u Tripkovi i videli niz zanimljivosti u užičkom kraju.
Zahvaljujući ovim prijateljstvima, Velimir Tošanić je posle završetka radnog veka u Valjaonici bakra postao poznat širom sveta zahvaljujući svojoj umetničkoj radionici za izradu stakla Tifani. Zanat je izučio u Nemačkoj i sada njegovi radovi krase mnoge kongresne centre, palate, hotele i vile, a njegovom umetničkom radu divio se i Vladimir Putin, o čemu su "Vesti" već pisale.
Na ovim druženjima pored Velimira Tošanića iz KUD Sevojno prisustvuju nekadašnji folkloraši Miloš Poznanović, Dragiša Čolić, Dragan i Milan Sarvan, Petar Vujadinović iz KUD Prvi partizan, a tu su i njihove supruge, a iz Bremena Manfred Broeker i njegova supruga Kornelila – Koni, Rolf Vogelzang, Juta Sandri i drugi.
Već na počeku njihovih druženja Nemci su išli na kurs srpskog jezika, a za dobru komunikaciju među prijateljima bio je zadužen Velimir Tošanić koji dobro zna nemački jezik.
– Kad smo imali problema sa sporazumevanjem, tu je bio Veljo i komunikacija je lako i brzo uspostavljena. Vreme je učinilo svoje, razumemo srpski i sada možemo da se sporazumevamo bez Veljove pomoći – kaže Koni Broeker.
Ovogodišnji susret i druženje obeleženi su večernjom sedeljkom u užičkom hotelu "Zlatibor" na kome je pored oko 100 užičkih folkloraša prisustvovalo i osam Nemaca iz Bremena. Manfredu je to najlepši deo ovih susreta, a na njima Nemci zapevaju poneku poznatu srpsku pesmu. Koni Broeker najviše voli da zapeva "Lepe oči, curo, imaš", a Manfred "Ajde, Jano, kuću da prodamo", a od kola vole da zaigraju užičko.
Iz zabavnog repertoara druženje ne može da prođe bez Čoline pesme "Ona spava".
|
Dragan oženio Nemicu
Miloš poznati tamburaš
|
