Velikan se vraća kući

0

Kamena skulptura patrijarha Gavrila Raškovića (1595 – 1659) u prirodnoj veličini i s jevanđeljem u ruci, koju u svom dvorištu, u selu Trnava, mesecima kleše ovdašnji vajar Vladimir Mitrović izaziva ovih dana, kad se klesanje privodi kraju, veliku pažnju i znatiželju mnogih Zlatiboraca. Mnogo ljudi iz cele zapadne Srbije dolazi u Trnavu da vidi čuvenog patrijarha, koji "samo što ne progovori", da mu se pokloni, da pred njim pobožno skine kapu i pomoli se Bogu.

Obaveza potomaka
-Još malo i sve će biti gotovo, nakon tri veka, patrijarh Gavrilo krenuće u selo Božetiće, u obnovljeni manastir Dubnica na Javoru, među svoje u Starom Vlahu gde će zauvek i ostati. Ovim činom želimo da ispunimo obavezu potomaka prema jednoj za srpsku crkvu i srpski rod značajnoj, a neopravdano zaboravljenoj ličnosti. Obnovitelj Dubnice, ali i ktitor drugih svetinja, čuvar vere i ognjišta, naš prosvetitelj, patrijarh Gavrilo ponovo se vraća kući, čekamo ga s radošću i nestrpljenjem – kaže otac Makarije, iguman manastira Dubnica.
 

Turci ga obesili
U arhivima Graca, Beča, Petrograda i Moskve zapisano je da je patrijarh Gavrilo, čuvar vere i svojih ognjišta, dok je bio na pećkom tronu, često putovao i u diplomatske misije. Tako je boravio i u Rusiji u tajnoj misiji oslobađanja balkanskih naroda od turske vlasti.
Kad su sve nade polagane u ruskog cara propale, čim se vratio u Srbiju patrijarha Gavrila su, nakon što je prokazan, Turci zarobili i odveli ga u Bursu (Mala Azija) gde su ga obesili.

Patrijah Gavrilo potiče iz znamenite loze beratskih knezova Raškovića, rođen je u Štitkovu, a rano je zamonašen u nekom manastiru gde je izvanredno savladao kaligrafski rukopis i prepisivanje crkvenih knjiga. To je potvrđeno na osnovu nekoliko zapisa ispisanih patrijarhovom rukom u njegovim knjigama otkrivenim u Univerzitetskoj biblioteci u Kembridžu, kao i poznatom Četvorojevanđelju iz arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kako je u svojoj knjizi "Manastir Dubnica i patrijarh Gavrilo Rašković", objavljenoj pre tri godine, zapisao ugledni istoričar umetnosti iz Užica Dragiša Milosavljević, na tron raških vladika Gavrilo je postavljen 1643. godine, a za patrijarha je saborno izabran 1648. godine u manastiru Morača.
Na temeljima i ostacima starijeg hrama u Dubnici, u četvrtoj deceniji 17. veka, tada mitropolit-raški Gavrilo obnovio je crkvu posvećenu Svetoj trojici, podigao konak i izgradio monaške ćelije. Duhovno sedište i saborište naroda Starog Vlaha doživelo je sudbinu drugih srpskih svetinja u strašnoj odmazdi, u godinama Velike seobe Srba sa kraja 17. veka kada je, kako pišu hroničari, "porušeno sve od Sarajeva do Novog Pazara".

Neugasivo kandilo
Iako spaljena i poharana, Dubnica je u tami vekova bila neugasivo kandilo između Javora i Uvca i tapija nemanjićke zemlje. Narod se u ropstvu okupljao u potaji, Dubnica je bila jedno od onih svetih mesta kojima su se vernici vraćali i sa kojima su živeli i u vremenima kada se mislilo da su uništena i da više ne postoje.
 

Izgradio crkvu
Patrijarh Gavrilo je u Četvorojevanđelju iz Kovilja zapisao da je jedno vreme proveo u Kovilju na Javoru, dok manastir nije obnovljen. Dogradio je postojeći hram i izgradio još jednu novu crkvu. Na kraju zapisa on moli sve koji mogu pomoći bratstvu Kovilja da se "porodica po našem odlasku ne zaboravi…. budući da dani ovoga sveta prolaze, kao cvet trave, kao da nismo postojali"…

– S velikom radošću prihvatio sam predlog oca Makarija i vladike Filareta da u zelenom kamenu, iz majdana Klisura na Zlatiboru, isklešem spomenik patrijarhu Gavrilu. Nisam tražio nikakve pare, radio sam udarnički, ništa se nije moglo obiti špicevima, sve je moralo sečenjem i brušenjem. Nadam ćemo nekako pokriti bar troškove alata i materijala – kaže samouki vajar Vladimir Mitrović, koji je čuven po svojim kamenim skulpturama, a posebno statuom Hadži Milentija, bliskog saradnika vožda Karađorđa, koju je, u prirodnoj veličini, od crvenog kamena iz Klisure, uradio za manastir Rača.
– Želim da ostavim neko dobro delo, da znamo ko smo, koga smo imali i kako smo opstali. Razočaran sam koliko malo brinemo o svojoj istoriji, koliko slabo poznajemo svoje velikane i kako se odnosimo prema njima. Do pre dve godine ni ja nisam ništa znao o patrijarhu Gavrilu, ako me zdravlje, pamet i ruke posluže, do kraja leta svi će znati sve o ovom velikom Srbinu – poručuje ovaj samouki vajar o kome su Nemci i Italijani snimali filmove.
 

Očekuju pomoć vernika
Pošto je darodavac skulpture, zbog finansijskih teškoća firme, odustao od sponzorstva, za završetak spomenka i njegovo postavljanje ocu Makariju i vajaru Vladimiru Mitroviću potrebna je pomoć vernika i dobrih ljudi iz Srbije i dijaspore. Svi koji žele da pomognu da patrijarh Gavrilo što pre stigne u Dubnicu mogu se javiti na telefone: 033-660-200 (manastir Dubnica) ili 065 – 63 -14 -151(vajar Mitrović).

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here